Filip Djukić
"Jel se ljutiš?"-Pitam Kali čim sedne u auto, a ona odmahne glavom.
"Ne ljutim se, F."-Nasmeši se ona, a meni je odmah lakše.
"Hoćeš da idemo kod mene?"-Pitam je, neda mi se sedeti u kafani. Pre umoran sam za to.
"Pa, može. Baš me zanima kako izgleda tvoj stan."-Zamisli se ona, srećo, iznenadit ćeš se.
"Ja sam jako uredan i lepo sam uredio stan, minimalistički."-Pohvalim se, stvarno volim svoj stan. Srce sam uložio u njega.
"Videćemo."-Izbelji se ona, a ja se počnem smejati. Zaboravim nekad koliko je mlada.
Nakon par minuta, sparkiram se ispred svoje zgrade i ugasim kola. Izađemo van, pa krenemo prema ulazu u zgradu.
"Hej!"-Jana izlazi van iz zgrade i pridrži nam vrata.
"Hvala, Jano. Ljubi Marina."-Kažem joj, pa se popnem s Kali na prvi kat.
Otključam stan i pustim nas unutra, a ona odma izuje patike. Hvala Bogu, ne moram to da naglašavam.
"Izvoliš."-Uvedem je u boravak koji je povezan s kuhinjom i blagovaonom.
"Ajde dobro, lepo je. I prelepo."-Nasmeši se ona, naravno da je prelepo, pa ja sam umetnik, tebra!
"Hoćeš da piješ šta?"-Pitam je i ona klimne, a ja nam natočim soka.
"Ajde da sednemo."-Odemo u boravak i sednemo na kauč, a ja čaše stavim na stolić.
"Lepa je tatina tetovaža."-Kaže ona i ja klimnem, naravno da je lepa. Stvarno sam se potrudio.
"Jel imaš ti koju tetovažu?"-Pitam je, znam da joj je brat celi istetoviran kao i tata. I ja.
"Nemam, ne znam jel bi je htela uopće. Nekako mislim da mi se nebi svidela nakon nekog vremena."-Tako sam i ja mislio, ali nakraju sam se navikao i obožavam svoje tetovaže.
"Ja sam gladna."-Kaže Kali, a ja se počnem smejsti.
"Hajde da jedemo."
+
"Filipe, opet spavaš. Šta je, bre?"-Pita me Sandra, 10 časova je, a ja se još nisam razbudio.
"Kali i ja smo bili budni do 3 ujutro, i onda sam je još vozio kući. Zaspao sam u 5."-A ustao sam se u 7, ne mocu7 da funkcionišem.
"Što nije ostala da spava?"-I ja se pitam, Sandra. Matere mi.
"Ma neće bre ni da čuje, nagovarao sam je sat vremena. Teška je."-Uzdahnem, nisam se još susreo sa devojkom koja mi neda ni da je dotaknem. Mislim, dobim zagrljaj i pusu u obraz, i to ako je dobre volje.
"Tebi i treba jedna takva da se malo potrudiš."-Jeste, Sandra, ali nemam ja živaca za to.
"Ne razumem je, lepo nam je, komunikacija nam je vrh. Šta ne valja?"-Protrljam lice rukama, pa zapalim cigaru i popijem malo kafe.
"Filipe, ti si navikao na devojke koje su želele tebe i bacale ti se u naručje. Ona očito nije takva, želi da se potrudiš i želi da bude sigurna u tebe i vaš odnos."-Jebote Sandra, nisi ti džabe 30 godina u braku.
"Razumem, i pored svega toga Sandra, mala studira psihologiju. Brate, ispitala me o mom životu kao nikad niko."-Evo stvarno, sve sam joj rekao u ova dva dana što se viđamo, i dobro i loše.
"Lepa i pametna, sviđa mi se. Tebe i treba neko da psihoanaliziše, i da otkrije s kojeg planeta si došao."-Hvala Sandro, najveća moja potpora. Duhovni moj vođo.
"Ne seri, bre."-Počnem se smejati, pa izvadim mobilni iz džepa. Otključam ga i pogledam poruke.
Kali
Jesi živ? Dobro jutro! :)
Ja
Jutro! Pijem kafu, još uvek spavam.
Zaključam mobitel i stavim ga na stol, pa zapalim još jednu.
"Hoćete da se vidite danas?"-Pita Sandra, a ja slegnem ramenima.
"Moram da se vidim sa Stefanom i Arianom, trebaju me nešto."-Kažem, neću da se dogodi da opet odjebavam drugove, kao što je bilo s Leom.
"Pošteno."
--------------------
Uživajte u nastavku!
-Mirelče❤️
ČTEŠ
THE DEVIL'S REVENGE // Book Two
Literatura faktuSequel to "THE DEVIL HIMSELF." And the devil may cry, at the end of the night. Jeste li spremni na jednog novog, još goreg Filipa? Ne? Ni ja. Sve što mu je učinjeno, bit će vraćeno. I dobro i loše. Izgubio je "ljubav svog života" ili je on bar tako...
