THE DEVIL'S REVENGE // Book Two

Chapter Twenty Two; Guns and roses

Filip Djukić

"Ma beži bre Filipe."-Odmakne me Laura od sebe, a ja gorim tebra.

"Pa ne mogu da verujem šta mi radiš."-Kažem joj, poludet ću. Provocira nenormalno.

"Za neke stvari mora malo više da se potrudiš."-Nasmeši se ona, pa ode do Ariane.

Možda je i u pravu, nikada se nisam previše trudio oko neke devojke. Brzo sam im rušio zidine.

"Nadam se da će mene netko gledati jednog dana, kao što ti gledaš nju."-Priđe mi Nikola, Lein kolega.

"Već te Lea gleda tako tebra, ne brini."-Potapšam ga po ramenu, vidim ja da se on Lei jako sviđa. I neka, drago mi je.

"Lep ste par."-Pohvali mene i Lauru i ja klimnem, znam da jesmo.

Ispričam se još malo s njim, pa odem opet do Laure. Ne mogu da se odvojim od nje.

"Hoćemo kući?"-Pita me ona, pa mogli bi, i ja sam već umoran.

"Idemo jedino ako prespavaš kod mene."-Kao postavim joj ultimatum, ali zna ona da ja nisam ozbiljan. Neću da je silim na nešto.

"Ne zezaj."-Poljubi me ona u obraz, a ja se rastopim. Tebra, Lea joj nije ni do kolena.

"Fića, dođi malo!"-Zovne me Ariana, a ja uhvatim Lauru za ruku i krenem.

"Šta je?"-Pitam je, pa sednem pored nje i Stefana.

"Hoćete sutra s nama po kolica za bebu?"-Pita Ariana, a ja se nasmešim. Nema ništa lepše od toga.

"Pa kakav bi ja to kum bio da neću?"-Ne skidam osmeh s lica, živet ću za to dete, pa i kada se moje rodi.

"Onda se nađemo oko 4 kod Djoleta."-Kaže Ari i ja klinnem, pa pogledam u Lauru, "Jel može tako?"

"Ja ću malo zakasnit, radim do 17."-Kaže, ajme pa moram da je pokupim. Uvek zaboravim da ona ne vozi.

"Eto, dogovoreno."

+

"Gde si Djole?"-Pozdravim Djoleta na ulazu, pa krenem za svoj stol.

"Filipe, dođi malo."-Djole me zaustavi, a ja ga zbunjeno pogledam.

"Šta je, tebra?"-Sednem s njim za visoki sto, pa zapalim cigaru.

"Boro te traži već par dana."-Prošapće, a ja se nasmejem.

"Pa kako me već nije našao?"-Smešim se ja, da je Boro hteo da me nađe, našao bi me. Ovo je samo Borino upozorenje.

"Filipe, ostavi se Laure. Za tvoje dobro."-Djole uzdahne, a ja odmahnem glavom.

"Ajde bre, nemoj da me zajebavaš."-Odem ja za svoj stol, pa izvadim mobilni iz džepa. Boro se zajebao ako misli da ga se plašim.

"Šta kaže Djole?"-Pita me Stefan.

"Kaže da me Boro traži, ali nikako da me nađe."-Slegnem ramenima, na mrš obojica mamu Vam jebem.

Mene su našli da zajebavaju.

"Kad ideš po Lali?"-Pita Ari, a ja naručim kafu.

"Doći će peške, 5 minuta joj treba."-Kažem, hteo sam ja da je pokupim, ali neda ona.

"Filipe."-A našao si me, jel. Okrenem se, pa odmerim Boru.

"Kaži?"-Dignem obrvu, nabrijan sam opako.

"Ajde dođi malo."-Promrmlja, a ja se ustanem od stola i odem s njim za drugi.

"Nadam se da ćeš nešto pametno da kažeš."-Zapalim cigaru, ma zašto se ja uopće nerviram?

"Od svih žena, ti si zapeo za moju ćerku."-Boro napokon progovori, a ja se počnem smejati.

"Ne vidim problem, tebra."-Slegnem ramenima.

"Prvo zajebeš mene, pa sad oćeš da mi zajebeš i ćerku."-Priča stara budala, a ne zna ni o čemu priča.

"Ja tebe nisam zajebao, matori. A neću ni Lauru da zajebem."-Mrmljam ja, ne mogu opet da vodim ovaj razgovor  s njim.

"Mogli smo bre da zgrnemo pare, a ti si otišao ko pička."-Zapali on cigaru, a ja ga prostrelim pogledom.

"Rekao sam ti bre da neću više da imam posla s drogom, šta ti nije jasno? Maknuo sam se jer ne želim najbolje godine da preživim u zatvoru."-Glasno prošapćem, ne želim da me netko podseća na moju prošlost.

"Ostavio si me na cedilu."-Konju stari, gledao sam te kao oca.

"Nisam Boro, kako ne kapiraš? Neću da se bavim time više."-Uzdahnem, nikako da skapira.

"Dobro Filipe, dobro. Nemoj samo da mi ćerka plaće, znaš na šta sam spreman."-Pokaže mi pištolj sakriven u kaputu.

"Ja sam mislio da si ti do sada shvatio da sam je spreman na mnogo gore. I ne brini, neće ti ćerki pasti ni dlaka s glave."

Kakav "otac", takav sin.