THE DEVIL'S REVENGE // Book Two

Chapter Seven; Free hugs

Filip Djukić

"Pa jesi normalan?"-Javi se Kali, a ja se počnem smejati.

"Jesam rekao da ću da te zovem čim se probudim?"-Nisam ni iz kreveta još ustao, morao sam da je nazovem.

"Ali Filipe, 7 ujutro."-I Kali počne da se smeje, a šta ću kad sam nestrpljiv?

"Nisam još ni ustao."-Kažem, pa se podignem u sedeći položaj.

"Od kad radiš?"-Pita Kali, a ja se ustanem iz kreveta i krenem prema kupatilu.

"Od 9, ali moram da pokupim Anju u 8, da stignemo na kafu."-Promrmljam, pa krenem da perem zube.

"I meni je faks u 9, tata me vozi."-Zijevne Kali, a ja se nasmešim.

"A kada si gotova?"-Pitam je, već sam počeo da stvaram planove u glavi.

"U 14."-Kaže, i ja kalkuliram do kada sam gotov s tetovisanjem.

"Dođem po tebe, pa ćemo na kafu."-Naslonim se na tuš kabinu, pa se počnem skidati. Jedva čekam pod vrelu vodu.

"Može, poslat ću ti adresu faksa."-Promrmlja, a ja pripremim ručnik.

"Može Kali, vidimo se."-Kažem, pa prekinem vezu i odo da se tuširam.

Nakon tuširanja, obukao sam se i izašao van iz kupatila. Moram uskoro da krenem.

Obujem patike, pa navučem jaknu. Uzmem mobilni i novčanik, pa na brzinu pošaljem poruku Anji da ću da krenem.

Izađem van iz stana i zaključam, pa krenem da se spuštam po stepeništu. Izađem napolje, pa otključam kola.

"Filipe! Čekaj!"-Ariana izlazi iz zgrade, a ja se počnem smejati.

"Šta ćeš ti ovde? Gde ti je Stefan?"-Pitam je, ja sam juče sam otišao kući. Bio sam preumoran.

"Spavali smo kod mojih, Jana ti šalje ručak."-Preda mi plastičnu posudu, a ja kimnem. Šta će meni žena, tebra? Kad imam najbolje drugarice.

"Vidimo se!"-Zagrlim Arianu na brzinu, pa sednem u kola i krenem. Jedva čekam da završim s poslom.

+

"Izađi, bre! Moram da idem."-Kažem Stefanu koji sedi na kauču u radnji.

"A gde se žuriš?"-Pita me, pa se ustane s kauča.

"Idem s Kali na kafu."-Nasmešim se, pa izađem s njim van iz radnje i zaključam.

"Ajoj, brate. Pazi šta radiš."-Stefan uzdahne, znam da se brine. Ali jebiga, šta bude, bude.

"Dođem kasnije do tebe."-Kažem mu i on klimne, a ja otključam kola.

"Budi dobar prema Kali!"-Vikne on dok ja sedam u kola, ma tebra, najbolji ću da budem.

Upalim kola i krenem, pa izvadim mobilni i proverim adresu. Ubrzam malo, da ne zakasnim.

Nervozan sam tebra, nenormalno. Osećam se kao da imam 15 godina.

Nakon par minuta, zaustavim se ispred faksa i izađem van iz kola. Naslonim se na kola, pa pošaljem Kali poruku da sam ispred.

"Šta ćeš ovde, tebra?"-Priđe mi Andrija, Makijev mlađi brat.

"Čekam Kali, ti ovde studiraš?"-Pitam ga, a on se nasmeši.

"Da, uskoro ću da diplomiram. Brate, od kud ti znaš Kali?"-Pita me.

"Duga priča, tebra."-Nasmešim se, ne mogu sad da objašnjavam.

"Evo me."-Kali nam priđe, a ja je zagrlim. Neočekivano? Jeste. Ali ne mogu da se suzdržim.

"Lepog si ulovila, Kali. Čuvaj ga."-Andrija nam mahne, pa ode do svojih kola.

"Jesi ti to mene namerno zagrlio zbog Andrije?"-Digne Kali obrvu, a ja se počnem smejati.

"Nisam, zagrlio sam te jer sam hteo."-Kažem, uvek sam iskren. Mislim da je tako najbolje.

"Onda dobro, idemo?"-Pita me i ja klimnem.

"Fićo, brate!"-Dotrči Aleksej do mene, pa mi da ruku.

"Pa gde si? Od kud tebe?"-Pitam ga, stvarno znam previše ljudi, već me to lagano nervira.

"Evo s faksa. A vi?"-Pogleda on mene, pa Kali. Malo je zbunjen momak.

"Na kafu."-Kažem, a Kali se nasmeši, pa sedne u auto.

"Brate, ukrao si nam najlepšu devojku na faksu."-Aleksej kaže, a ja se počnem smejati.

"Jebiga, tebra, niste se dovoljno potrudili."-Namignem mu, pa sednem u auto.

"Javim ti se sledeće sedmice za tetovisanje!"-Vikne Aleksej i ja klimnem, pa upalim kola i krenem.

"Vidim, znaš puno ljudi."-Kaže Kali, a ja klimnem. I previše, tebra.

"Mana mog posla i mene samog što sam si sa svima dobar."-Slegnem ramenima, oduvek sam bio iskren prema svima i uvek sam gradio dobre i kvalitetne odnose.

"Gde ćemo na kafu?"

"Gde god hoćeš."