THE DEVIL'S REVENGE // Book Two

Chapter Seventeen; Once upon a time...

Filip Djukić

"Pa dobar dan!"-Ustanem se sa stolice, pa ženi pružim ruku.

"Ja sam Tanja, drago mi je."-Kaže ona, pa se rukuje samnom.

"Šta vas dovodi ovde? Hoćete na kafu?"-Pitam je, Lea je ista majka, obje su lepe.

"Kafa bi dobro došla."-Nasmeši se ona, a ja uzmem mobilni i novčanik, pa izađem s njom iz radnje. Neću da zaključavam, sesti ćemo za stol odma pored.

"Filipe, ja te nažalost znam samo iz Leinih i Tominih priča. Pa sam eto, odlučila doći ovamo i vidjeti te."-Kaže Tanja dok ja naručujem kafu.

"Drago mi je da ste došli, stvarno."-Kažem, pa zapalim cigaru nakon što je i ona naručila kafu.

"Sve znam, naravno. Čula sam šta je moj zlatni sin napravio i stvarno mi je žao. Nije on loš, htio je samo zaštititi Leu, a napravio je još goru stvar."-Pozorno je slušam, čini se kao dobra žena. Neiskvarena, skroz.

"Jel istina da si ti prestao piti zbog moje Lee?"-Pita me i ja klimnem.

"Tako je."-Promrmljam, pa nastavim da je slušam.

"Činiš se kao dobar momak, i žao mi je što su te svi skupa zajebali, eto. Samo da znaš, Lea nikad nije prestala pričati o tebi."-Nisam ni ja o njoj, draga moja gospođo.

"Drugovi smo, ne brinite ništa."-Kažem, a Tanja se nasmeši.

"Drago mi je da sam te upoznala Filipe, znam da te i Stefan mnogo poštuje. Dobar si ti momak."-Sve pohvale idu mojoj majci. Svetlana, bravo!

"Žao mi je što vas nisam ranije upoznao, možda bi bilo drugačije."-Kažem, bilo bi sigurno.

"Dobar dan, šta sam propustio?"-Za stol seda muškarac, pretpostavljam da je to Lein otac.

"Svašta, ovo je Filip."-Tanja upozna mene i gospodina.

"Mario, drago mi je."-Rukujemo se, pa i on naruči kafu.

"E moj Filipe, isti si otac."-Nasmeši se Mario.

"Znali ste mi oca?"-Uzvratim osmeh, moj otac je bio dobar čovek.

"Jesam, u dušu. Sve si pokupio od njega. I neka si."

+

"Znači, vrh su."-Pričam Lei kako su me njeni posetili ujutro, još sam pod dojmom.

"Nisu mi ništa rekli, spletkaroši jedni!"-Kaže ona, a ja se počnem smejati.

"Baš mi je drago što sam ih upoznao."-Nasmešim se, pričao sam s njima dva sata.

"Pa... I meni."-Kaže Lea, šteta što ih nisam upoznao dok smo još bili skupa.

"Ajmo unutra, stojimo napolju ko budale."-Otvorim vrata kuće, pa pustim Leu unutra.

"Pačići, jeste došli?"-Majka nas dočeka u hodniku, a ja je zagrlim.

"Lea dušo, još si lepša nego prije."-Zagrli majka i Leu, iznenadilo me to.

"Ajmo na terasu."-Napolju je toplije ovih dana, veselim se letu.

Odemo na terasu i sednemo za stol gde nas čeka kafa.

"Lea, sve mi je Filip ispričao, i moram nešto iskreno da ti kažem. Znala sam ja da se nešto događa, i Filipu sam rekla da nešto ne valja. Znaš, nije da mi se ti kao ti nisi svidela, već si nešto potisnula u sebi, a ja sam to osetila. Nadam se da razumeš, Filip će ipak uvek biti moje dete."-Iskrenost sam pokupio od majke, i mislim da mi je to vrlina.

"Pa, bili ste u pravu. Mučile su me stvari kod kuće, i znala sam da ću u jednom trenutku otići. Ali želim da znate da sam ja Filipa stvarno iskreno voljela."-Znam da jesi, osetio sam to u nekoliko navrata.

"Znam ja to."-Majka se nasmeši, a mislim da je meni najbolje da ćutim. Neka se one ispričaju.

"Znaš, nakon svega što je prošao, Filip je još dobro i ispao. Sećam se jednom kada ga je drugar..."

"Mama."-Prostrelim je pogledom, a ona ućuti. Nisam Lei pričai o svojoj prošlosti. Ne treba sve da zna.

"Izvini, izvini. Ajmo na veselije teme."