THE DEVIL'S REVENGE // Book Two

Chapter Nine; Tough girl

Kalisi Laurell

Provela sam s Filipom 4 sata u kafiću, nema teme koju nismo okrenuli.

Sada sedimo u kolima pred mojom kućom već sat vremena, nikako da se odvojimo.

"Idem, Filipe."-Kažem opet,  on se počne smejati.

"Jel mogu pusu da dobijem?"-Pita me, a ja se nasmešim. Ne možeš, F.

"Možeš me poljubiti u obraz."-Kažem mu, a on preokrene očima smijući se.

"Ajde."-Privuče me bliže k sebi, pa me zagrli i poljubi u obraz.

"Vidimo se sutra."-Poljubim i ja njega u obraz, pa izađem iz kola i uđem u kuću.

"Pa gde si ti ceo dan?"-Mama se nasmeši čim uđem u boravak.

"S Filipom."-Kažem, a ona skoči d kauča.

"Kako je bilo? Pričaj, bre!"-Uzbuđena je više nego ja, majka moja najbolja. Sednem na kauč, pa joj sve ispričam.

"Jesam ti rekla da je dobar momak!"-Mama kaže, a ja se počnem smejati.

"Pa ne sumnjam ja u to da je on dobar. Ali videćemo još."-Slegnem ramenima, prerano je da išta govorim.

"Jebote, što je ladno."-Uđe tata, pa sedne pored mene.

"Šta je, mišu? Nemoj ništa da mi govoriš, sutra ću ja Filipa da ispitam."-Kaže on, a mama i ja se smejemo. Sutra tajo ide na tetoviranje.

"Hoćete i sutra da se vidite?"-Pita majka i ja klimnem, iako se čini kao da sam hladna, jedva čekam sutra.

"Jao Toni, jel se sećaš kada smo tek upoznali Fiću? Kako je mali bio, a gle ga sad."-Mama se priseti starih vremena, a tata uzdahne.

"Lepo ga je Svetlana odgojila, svaka joj čast."-Tata komentariše, znači da Filip očito nema oca.

Tako sam i mislila.

+

Filip Djukić

"Stefane, ne smaraj."-Protegnem se, pa nastavim da tetovišem Tonija.

"Pa pričaj nam!"-Stefan se ne gasi od kad je ušao u radnju. Ja ću da poludim.

"Neću."-Počnem se smejati, znam ja da je Kali Tonijeva kčer, ali ne treba sve da zna.

"Ma pričaj!"-Javi se i Toni, a ja se i dalje smejem.

"Lepo si je odgojio, jako mi je draga, tačka."-Kažem, pa se skoncentrišem. Ove dve budale su gore tračare nego neke devojke.

"Jel pala pusa?"-Pita Stefan, a ja odmahnem glavom.

"Nije, bre!"-Preokrenem očima, neću ništa da pričam dok ja ne rešim neke stvari sam sa sobom.

"Gotov si, tebra."-Obrišem Tonijevu tetovažu, pa je zamotam folijom i ustanem se sa stolice.

Zaključam radnju, pa zapalim cigaru.

"Jebote, zaboravio sam, moram do majke kasnije!"-Protrljam lice rukama, moram da zovem Kali.

"Zovi Kali."-Toni kaže, pa zapali cigaretu, a ja klimnem, pa otključam mobilni.

"Kali, jel smetam?"-Pitam je čim se javi.

"Ne, šta je bilo?"-Bilo je to da se ja dogovaram nešto sa svima u isto vreme. Budala.

"Moram do majke posle posla, jesi slobodna da se kasnije vidimo?"-Majke mi, bojim se odgovora.

"Kada kasnije?"-Tačno joj se promenio ton, ljuta je. Jao Filipe, izgubljeni slučaju.

"Oko 20."-Zagrizem usnu, pa se udarim po čelu, a Stefan i Toni popadaju od smeha.

"Zvat ću te kasnije da potvrdim."-Kaže ona, a meni skoro suze na oči! Stvarno želim da je vidim!

"A Kali, potvrdi sada, molim te."-Promrmljam, a ovo dvoje se još uvek smeju.

"Dođi po mene u 20."-Uzdahne Kali, a ja se nasmešim.

"Vidimo se!"-Prekinem poziv, pa duboko udahnem. Jebote, nekog drugog bi odjebo bez problema, tebra.

"Reko sam ti ja, teška je ona. Ne znam na koga je."-Toni slegne ramenima smejući se.

"Brate, srce mi umalo iskočilo."-Kažem, pa ne mogu da dođem do zraka. Kako ona može da me napravi ovako nervoznim?

"Tebra, sve sam ti objasnio. Ja ne znam kako s njom, i iskreno se nadam da ćeš ti da otkriješ."-Kaže Toni, pa stvarno, na koga je? Toni je toliko jednostavan čovek, kao i Nina. S Kali nema zajebancije.

U šta sam se ja uvalio, tebra?