THE DEVIL'S REVENGE // Book Two

Chapter Twenty; Happy

Laura Darnelli

"Nisi trebao da dolaziš."-Kažem Filipu čim sednem u auto.

"Pa nije problem."-Slegne on ramenima, pa pokrene kola.

"Zašto si uopće došao? Nećeš valjda da me siluješ?"-Pitam ga, a on se počne smejati.

"Pa jesi normalna? Jel ti ja ličim na silovatelja?"-Sad on mene pita, a ja se zamislim na trenutak.

"Pa, ne."-Kažem, pa otvorim prozor. Filip je drag dečko, Lea mi je dosta toga ispričala o njemu. Pa i njihovu vezu, naravno.

"Šta si se zamislila, luće?"-Pogleda me na kratko, a ja zapalim cigaru.

"Nemoj me tako zvati. Tako si zvao Leu."-Kažem mu, pa nisam ja ničija zamena, bre.

"Izvini."-Promrmlja, pa u autu nastane neugodna tišina. Zašto? Možda zato što nije navikao na devojke s karakterom i stavom. Ja uvek kažem kada me nešto zasmeta.

"Neću tako više da te zovem."-Kaže Filip nakon par minuta i ja klimnem, pa mu objasnim gde živim.

"Jel se ljutiš sad?"-Pitam ga, možda sam bila malo preoštra. Jebiga, takva sam.

"Ma što bi se ljutio? U pravu si, glupo je da te tako zovem."-Nasmeši se on, a meni je odma lakše. Ne želim nekom da se zamerim.

"Eto te."-Filip se zaustavi ispred moje kuče, a ja zatvorim prozor i uzmem tašnu u ruke.

"Ideš samnom?"-Pitam ga, a on odmahne glavom. Iznenađena sam. Nisam mislila da će odbiti.

"Imam dogovor sa Stefanom. Možemo sutra da se družimo."-Izgleda da i ovaj momak ima jak karakter. I zamera mi moje reči od pre par minuta, sigurno.

"Može, ja radim do 17."-Kažem, a on klimne, pa izvadi mobitel i proveri raspored. Mislim, pretpostavljam.

"Ja isto, gde hoćeš da idemo?"-Oho, već sada trebam da znam gde će da mi se ide sutra? Pošteno, inatlijo.

"Hoću prvo nešto da jedemo, pa da idemo kod mene da se malo odmorimo. Nakon toga, možemo napolje. Ako želiš, pozovi svoje društvo. I naravno, ja hoću da vozim."-Nakon mog izlaganja, Filipu je vilica pala do poda. Da, ja sam jedna od retkih devojaka koje znaju šta hoće.

"Dogovoreno, Lali."-E tako možeš da me zoveš. Tako me zove i otac, on je i izmislio taj nadimak.

"Evo moj broj, ćao Filipe."-Dam mu papirić s brojem, pa izađem van iz kola i ne okrećem se.

+

Filip Djukić

"Šta si uradio?"-Stefan gleda u mene u nevjerici.

"Nazvao sam je luće, bre."-Kažem, a on odmahne glavom. Ni ja ne mogu da verujem.

"Ajde da ona ne zna za Leu, ali znaš da zna, bre!"-Stefan se ustane sa kauča, pa počne da hoda gore dole po radnji.

"Pa nisam namerno, tebra."-Slegnem ramenima, šta da sad radim? Jebiga, izvinuo sam se.

"Ajde, bit će to u redu."-Promrmlja Stefan, a ja se počnem smejati. Kao da je on muva, a ne ja.

"Moram da idem."-Kažem, moram po Lauru, mislim da već kasnim.

"Ajde tebra, sretno!"-Ostavim Stefanu ključeve od radnje, pa izađem napolje. Nemam vremena sada da zatvorim.

Otključam kola, pa sednem u njih i krenem. Laura me juče totalno izbacila iz takta. Nisam se još susreo s takvom devojkom.

Uvek sam nekako naletio na one što šute i na kraju bude po mom. Kod nje to neće da mi prolazi.

Zaustavim se ispred porezne, pa napišem Lauri poruku da sam ispred. Valjda se ne ljuti što kasnim.

Dignem pogled i vidim Lauru i Leu kako zajedno izlaze iz zgrade. Baš lep prizor, u kurac.

"Dobar dan!"-Laura sedne u kola, a Lea ih obiđe i pokuca mi na prozor.

"Izvolite?"-Otvorim prozor i nasmešim se.

"Idem na dejt danas u 8."-Pohvali se ona, a ja se počnem smejati.

"S Nikolom?"-Pitam je i ona klimne. Ajde, baš mi je drago.

"I ja imam 'dejt'."-Pa mogu i ja malo da se pohvalim, zar ne? Pogledam u prelepu ženu pored sebe, a ona se nasmeši.

"Pazi mi na Lali, vidimo se!"-Lea me poljubi u obraz, pa ode do svojih kola.

"Možemo?"-Pitam Lauru i ona klimne, a ja pokrenem kola.

"Jel osjećaš ti još nešto prema Lei?"-A ja sam mislio da ne postoji netko iskreniji i direktniji od mene.

"Pa, ja ću Leu uvek voleti kao drugaricu. Trenutno prema njoj osećam samo poštovanje."-Kažem, od kad sam ugledao Lauru, ni ne mislim na Leu. Sve je stalo.

"Onda u redu."-Nasmeši se moja Lali, pa otvori prozor.

"Jel ti smeta što se družim s Leom?"-Pitam je, ako joj smeta, smanjit ću. Želim da je sretna pored mene, a ne da brine bezveze.

"Ne smeta, sve dok je u granicama normale."-Pošteno, slažem se s njom. Ni ja nebi voleo da se ona preterano druži s bivšim.

"Kako si ti lep, evo stvarno."-Laura me odmeri, a ja se počnem smejati. Volim koliko je opuštena i iskrena.

"I ti si prelepa."-Namignem joj, pa vratim pogled na cestu.

Tebra, nakon dugo vremena mogu reći da sam srećan.