THE DEVIL'S REVENGE // Book Two

Chapter Eighteen; Black beauty

Filip Djukić

"Ajde da smo i mi napokon sami."-Stefan kaže čim sedneno za stol kod Djoleta.

"Ajde bre, kao da si mi devojka."-Počnem se smejati, sli u pravu je. Dugo nismo seli sami na kafu.

"Kapario sam jučer salu."-Kaže Stefan i ja klimnem.

"Šta još moraš?"-Pitam ga, ne razumem se ja u to.

"Moram da šaljem pozivnice, i to je to."-Kaže, a Djole nam napokon donese kafu.

"Jebote, pa brzo ste vi to sredili. Svadba je za 3 tjedna."-Svaka im čast, ja bi odustao nakon 3 dana tebrs.

"A kad Ariana želi da se venčamo prije nego što beba dođe."-Slegne ramenima, ma kapiram je. Iako ja nebi imao taj problem.

"Šta ćeš ti s Leom, tebra?"-Pita me Stefan, a ja se počnem smejati.

"Ma ne znam tebra, bit će kako bude."-Uzdahnem, još ništa nisam planirao. Dobro mi je ovako. Dobri smo si, pričamo, zezamo se. Možda tako i ostane.

"Dobar dan!"-Ulazi neka devojka u kafić i grli Djoleta.

"Au tebra, da nemam devojku."-Stefan je odmeri, kao i ja. Nije to što je devojka lepa, već ima neku brutalnu energiju. Svi pogledi su na njoj.

"Tko je to?"-Pitam, pa nastavim da je posmatram.

"Ne znam tebra, ali saznat ću."-Kaže Stefan, a ja se počnem smejati. Ali znam ja da će Stefan da sazna.

"Šta ste blenuli?"-Pita Djole nakon što je devojka otišla u wc.

"Tebra, ko je to?"-Pitam ga, stvarno me zanima. Ako neće on da kaže, sam ću da je pitam.

"To mi je ćerka od najboljeg druga."-Smije se Djole, a meni je pozlilo. Najbolji drug mu je Boris, a on i ja nismo baš u dobrim odnosima.

"Pa kako ju je Boro napravio tako lepu?"-Pita Stefan, a Djole ga prostreli pogledom.

"Nemoj te da se petljate s njom, Boro će da vas rastavi."-Djole odmahne glavom, a ja se smejem. Ništa neće da me zaustavi, pa ni Boro.

"Kako se zove?"-Pitam ja, aona taman izlazi iz wc-a.

"Sunce, momke zanima kako se zoveš."-Kaže Djole devojci, a ona se nasmeši.

"Laura, drago mi je."-Upozna se samnom, pa sa Stefanom.

"Sedni s nama."-Kaže Stefan i ona si uzme kafu, pa sedne za naš sto.

"Tebe znam, ti imaš radnju pored Sandre, jelda?"-Pita me i ja klimnem.

"Često sam kod nje, videla sam te par puta kako stojiš ispred radnje."-Kaže, da sam bar ja tebe vidio, luće. Luće? Kako mi je to palo na pamet?

"Znaš onda Anju?"-Pitam je i ona klimne.

"Da, znam i Davida."-Nasmeši, e crni Davide, ništa mi ne priča!

"Ja ti znam oca."-Ma najbolje je da joj ja odma ispričam sve. Bolje ja nego Boro.

"Ma da? Od kuda?"-Popijr ona malo kafe, pa me pogleda.

"Radili smo nekad skupa, nismo baš dobri. Rastali smo se na pas mater."-Iskren sam, kao i uvek.

"Ah, moj tata je s puno ljudi na pas mater."-Slegne ramenima, pametna devojka.

"Radiš negde?"-Ne može Stefan doći do reči od mene. A šta da mu ja radim?

"Radim na poreznoj."-Kaže, evo opet mi pozlilo.

"Onda znaš Leu Jakšić?"-Pitam je, nadam se da ne zna, evo iskreno.

"Novu kolegicu? Naravno da znam, mnogo gotivna devojka."-A jebote, baš nemam sreće.

"To mi je bivša."-A šta sad? Ako joj ja ne kažem, Lea sigurno bude.

"Pa nije ni čudo, Lea je jako lepa devojka."-U Laurinom glasu nema nimalo ljubomore, sujete. Skroz neiskvarena devojka.

"Jel mogu ja sad da ispitujem?"-Stefan pita, a ja se počnem smejati, pa klimnem.

"Jel imaš dečka? Ne pitam za sebe, ja imam devojku i bebu na putu."-Ali ja znam za koga pitaš, majmunčino. Mogao sam i sam da je pitam.

"Nemam, već 2 godine."-Ta devojka se samo smeje, koliko pozitiva pršti iz nje, tebra!

"A koliko imaš godina?"-Nastavlja Stefi, a mene je Laura jako zaintrigirala.

"24."-Godinu dana je mlađa od Lee. Ne smeta mi to. Videli ste i primer s Kali. Jebote... Kali... Ne smara me više porukama, baš me zanima kako je?

"Momci, hoćete nas upoznati?"-Lea i Ariana priđu stolu.

Jao, kako smo najebali. Ne nužno ja, ali Stefi sigurno.