PRIJATELJI IZ DETINJSTVA (završena)

3. poglavlje

Vreme prestane da teče i dani postanu beskonačno dugi kada si besposlen. Cela nedelja je otišla u nepovrat, a Hana nije ni prišla svom laptopu.
Mrzela je te periode kada joj naiđu kreativne krize, pa iz nje ni slovo da kapne. Mozgala bi po čitav dan, smišljala i razmišljala, ali rezultat bi na kraju bio poražavajuć. Zato je, s vremenom, naučila da ne treba ništa da forsira i da jednostavno pusti da stvari krenu same od sebe.

Čula se sa roditeljima već nekoliko puta i svaki put se pitala kako je moguće da su toliko različiti.
Majka je i dalje ostajala nepokolebljiva u svojoj uvređenosti. Optužba se krila iza svake njene reči i provirivala bi tek toliko da Hani da do znanja da je tu i da nema nameru da ode.
Bila je umorna od majčine osude, osornosti i frktanja na svaki njen pokušaj da se izbori za sebe. Hana je u njenim očima načinila neoprostivu grešku. Odbacila je blistavu budućnost koju bi joj udaja za Kola sigurno donela. On je bio muškarac uz kojeg bi samo mogla da se penje gore, više i umesto da ga sledi pustila je njegovu ruku i ostala u podnožju.
Nije Hana ni očekivala drugačiju reakciju od čelične Barbare Prajs. Celog života su se natezale i sve se obično svodilo na to da je na kraju njena majka nezadovoljna. Uvek bila i biće.

Za razliku od nje, Tomas Prajs je bio pun razumevanja. Njegov topao zagljaj bio je uvek spremno Hanino utočište. Sa njim se lako upuštala u razgovor. Mogla je da mu se poveri, a on je znao da je rečima izleči i ohrabri kada bi bila povređena ili nesigurna.
I tog jutra joj je pomogao da obnovi energiju, da preusmeri misli i da ponovo bude sigurna u ispravnost svoje odluke.

Bilo je već osam ujutru kada je ostavio Rover u Lajlinoj garaži. Cele noći nije spavao i sada ga je umor lagano stizao. Razmišljao je da li da ode gore i javi se Lajli, ali ipak to nije učinio.
Vratio je ključeve Rovera na njihovo mesto i pošao da uzme Mercedesa.
Noćas je radio, a kad radi uvek je na oprezu. Pazi gde se kreće, kako se kreće i čime se kreće. Crni Mercedes nije bio retkost na putu, ali smaragdno zeleni Porshe sa targa krovom jeste. Zato je svog miljenika vozio samo u prilikama koje nisu imale veze sa poslom. Ovim poslom.

Otvorio je vrata Mercedesa, ali ga je glas koji je čuo iza sebe sprečio da sedne u kola.

- Zdravo, stranče - umiljat Lajlin glas bio je blizu.

Okrenuo se i video je kako mu prilazi korakom divlje mačke. Odevena u uske farmerice i crnu bluzu koja joj je padala sa jednog ramena njihala se na visokim štiklama. Uvek je bila na štiklama.

- Planirao si da odeš i da se uopšte ne javiš - nastavila je.
- Palim kući. Celu noć sam proveo u kolima. Treba mi tuš i kafa -
- Sve to možeš da dobiješ i ovde. To i mnogo više - odgovorila je mazno.

Sada mu je već bila toliko blizu da se gotovo naslanjala na njega. Spustila je šaku na njegove grudi, a pogled na njegove usne. Oblizala je svoje tako lascivno da je uhvatio sebe kako joj pilji u usta kao idiot.

Ma daj! To je Lajla, jebote!

- Nemoj to da radiš - upozorio je, pa se odmakao od nje i zapalio cigaretu.
- Zašto ne? Ne bi nam bio prvi put -
- Bili smo klinci, jebote -
- Baš zato. Više nismo deca, Aleks. Odrasli smo ljudi. Ponovo si slobodan. Natali je prošlost kao i tvoja želja da joj budeš veran. Šta te sprečava sad -
- Sprečava me to što smo, pre svega, prijatelji -
- Stvarno? Ali to te ne sprečava da dođeš ovde kad ti treba žensko i odvedeš u sobu prvu koja ti padne pod ruku -
- Lajla, hoćemo li stvarno ponovo o tome? Ovde, sad, po ovoj jebenoj zimi dok je krevet jedino o čemu trenutno mogu da razmišljam - prasnuo je.
- Izvini - rekla je iznenada.
- Molim - zbunila ga je.
- Dozvolila sam sebi da pomislim kako bi onaj poljubac mogao da znači... Izgleda da sam pogrešila. Glupa ja - rekla je glasom koji je odjednom bio lišen svake emocije, pa se okrenula i otišla.