PRIJATELJI IZ DETINJSTVA (završena)

7. poglavlje

Prošla noć je bila noć bez snova. Napokon. Odavno se nije tako odmorio. Nisu njegovi snovi bili strašni. Nije mogao da kaže da ima noćne more. Ne. Njega su mučila sećanja. U snovima je ponovo proživljavao trenutke koje bi najradije zaboravio.
A ono što je nepovratno zaboravljao, a nije želeo, bila su lica njegovih roditelja. Da nije imao fotografije da njima potpomogne svoja maglovita sećanja, koprena zaborava davno bi prekrila ono što se toliko trudio da upamti.

Poranio je. Svi su još uvek spavali i jedino što je čuo bila je tišina. Nekarakteristična i neobična tišina za mesto na kom je uvek bilo živo.
Mrzeo je tišinu. Ona ga je svakodnevno čekala kod kuće kao verna i dosadna žena koja ga ne napušta uprkos svim njegovim nastojanjima da je otera.
Sipao je kafu u filter, a zujanje aparata u toj mukloj tišini učini mu se nepodnošljivo.
Uključio je mali kuhinski tranzistor i vrteo stanice sve dok nije našao ono što mu odgovora.

Lako prepoznatljiv glas Leonarda Cohena začuo se čim je prethodna pesma utihnula.

"If you want a lover
I"ll do anything you ask me to..."

Zavalio se u stolicu i pripalio cigaretu. Zatvorio je oči, jer mu je tog trenutka sve bilo potaman.

Hana. Nezvana mu se javila u mislima i gotovo da je ponovo mogao da oseti miris badema i meda koji je osetio kada je sinoć spustio glavu uz njen vrat. Naježila se. Video je, kao na usporenom snimku, kako joj koža postaje tačkasta.

Cohen je i dalje pevao.
"... I'm your man,
If you want a boxer
I will step into the ring
For you,
And if you want a doctor
I'll examine every inch
Of you,
If you want a driver
Climb inside
Or if you want to take me
For a ride
You know you can
I'm your man..."

Smešio se zatvorenih očiju dok su mu sivi pramenovi dima izlazili kroz nos.
Naježila se i verovatno je bila naježena svuda.

Svuda...

Požalio je što se nije više spustio, što nije svojim grudima makar i samo ovlaš okrznuo njene.
Osetio bi tako njene tvrde bradavice. Znao je da su bile tvrde. Takve su bile zbog njega, zbog njegove blizine.

Uskoro...

Uskoro će ih osetiti pod prstima. Nadražiće ih jezikom. Još samo malo i više neće morati da ih zamišlja kako se onako krute češaju o njenu pidžamu. Uskoro će ih gledati razodenute, kušati, mirisati...

Bićeš moja uskoro i jebeno ne mogu da dočekam da te imam, Hana!

Nije čuo korake na stepeništu. Obuzet maštanjem i ogrnut muzikom, bio je gluv za sve drugo. Osetio je erekciju u nastajanju. Osmeh mu je postao širi zbog saznanja da mu telo tako nepogrešivo reaguje i na samu pomisao o njoj. Pitao se šta li će tek biti kad njegove maštarije postanu stvarnost.

- Otkud ti ovako rano -

Lajlin glas naterao ga je da poskoči na stolici. Otvorio je oči i video kraj crnog satenskog ogrtača kako se zavijorio dok je prolazila pored njega.
Dohvatila je dve šolje i nasula u njih kafu, pa jednu pružila njemu i ne pogledavši ga. Sela je sa druge strane stola i prekrstila gole noge.

- Dobro jutro i tebi - dobacio je gaseći cigaretu u pepeljari.
- Nema na čemu - odvratila je gordo, pa glavom pokazala ka šolji koju je upravo prineo ustima.
- Dobro, dokle ćemo ovako - dreknuo je i tresnuo šolju na sto.

Malo kafe prosulo se na sto. Gledala je u baricu crne tečnosti kako se lagano razliva po beloj površini. Zapalila je tanku dugačku cigaretu, pa posle dugog ćutanja progovorila.

- Kako ovako - pitala je i jasno videla kako mu je vilica na trenutak zaigrala.

Ponovo na pitanje pitanjem! Koji je kurac ovim ženama?!