PRIJATELJI IZ DETINJSTVA (završena)

26. poglavlje

*Mesec i po dana kasnije

Itan je te nedelje radio popodnevnu smenu. Dolazio bi kući uveče i imao malo vremena da ga provede nasamo sa Holi, jer je Emili u to vreme već spavala. Ponekad bi večerali zajedno, a ponekad bi samo sedeli u dnevnoj sobi i buljili u neki film.
Nije Holi naprasno postala pričljiva i opuštena, ali se jeste ipak malo opustila. Bila je to tek mala promena u njenom ponašanju, ali vidljiva. Više nije samo ćutala i čekala da joj Itan postavi pitanje, pa da progovori samo da bi mu odgovorila. Ne. Sada je i ona njemu postavljala pitanja. Retko, ali ipak jeste. Ponekad bi iznoslil svoje mišljenje vezano za film koji bi gladali i Itanu je bilo izuzetno prijatno da sa njom ćaska o tako običnim i nebitnim stvarima.

Njegova potreba za bliskošću rasla je iz dana u dan i bilo je dana kada se pribojavao povratka kući samo zato što je osećao da mu ta njihova večernja ćaskanja više nisu dovoljna.

Te večeri se osećao umorno. Ne toliko fizički koliko psihički. Klinci na pragu puberteta znali su prilično da izlude čoveka. Tešio se činjenicom da je petak i će imati dva dana mira kakvog takvog, jer su ga kod kuće mučile neke druge, lepše stvari. Zadržao se u školi zbog kontrolnih radova koje je želeo da pregleda kako bi tokom vikenda mogao da odmori.

Već je uveliko prošlo devet sati kada je parkirao kola u dvorištu. Činilo mu se kao da mu je sve vreme tokom vožnje nešto lupkalo, pa je podigao haubu i uz pomoć svetla sa telefona pokušao da sazna šta je. Zagledao je i pregledao, ali osim što je isprljao ruke ništa drugo nije postigao. Pošao je unutra i još na vratima osetio miris slatkog pečenog testa. Izgledalo mu je kao da je prošlo previše vremena otkako je kuća poslednji put mirisala tako.

Pošao je da opere ruke, ali je ipak zastao na ulazu u kuhinju. Holi je nešto mešala u velikoj činiji. Nosila je obične crne helanke i široki duks na raskopčavanje. Kosu je skupila u čupavu punđu i delovala je tako zadovoljno dok se kretala po kuhinji i uzimala sastojke koji su joj bili potrebni za smesu u činiji.

Itan je zaboravio na kupatilo. Ušao je u kuhinju privučen mirisom, ali i Holinim dobrim raspoloženjem. Bila je neobično opuštena čak i kada ga je spazila kraj sebe.

- Hej... - rekla je veselo.
- Hej. Šta to praviš -
- Neki kolač moje mame. Malo sam izmenila recept. Ja volim kremastije kolače. Napravila sam nered, ali sve ću pospremiti kad završim. Ne brini. Nadam se da voliš vanilu - brbljala je kao nikad pre u njegovom prisustvu.
- Obožavam. Emili spava? -
- Da. Okupala sam je i nahranila. Zaspala je za tren oka. Hoćeš da probaš fil? -
- Može. -

Pošao je da uzme kašiku, pa zastao.

- Ruke su mi prljave. Idem da... -
- Neka. Evo daću ti ja. - predložila je.

Uzela je kašiku i iz činije zahvatila žuti fil. Učinilo joj se da je uzela više nego što je trebalo, pa je drugu ruku postavila ispod kašike kako joj fil ne bi  kanuo na pod. Okrenula se prema Itanu i tada se desilo baš ono što je i pretpostavila. Deo fila je sa kašike skliznuo na njen dlan.

- Ja ne bih bila ja kad se ne bih umazala - promrmljala je više za sebe pružajući kašiku prema Itanu.

Ali Itana nije zanimala kašika. Njegov pogled bio je fiksiran za njen dlan na  kom se protezala mala žuta smesa. Osećao je kaku mu se prepoznatljiv miris vanile uvlači u nozdrzve i kako ga mami da okusi Holinih ruku delo.
Ali ne sa kašike...
Ne.

Kao da je nešto ušlo u njega. Kao da nije vladao svojim telom i svojim postupcima. Gde je nestao onaj stari Itan i ko je ovaj tip koji u njemu budi svu onu strast za koju nije ni znao da je ima?!

Polako, jer mu se činilo da ga noge ne slušaju, prišao je bliže Holi i umesto da se nagne i proba fil sa kašike, uzeo ju je za drugu ruku, prineo je svojim ustima, pa mučno polako po njenom dlanu prešao jezikom i tako pokupio sve što je na njemu bilo.