PRIJATELJI IZ DETINJSTVA (završena)

12. poglavlje

Čitavog dana Hani se po glavi motala misao da je možda ipak pogrešila što je organozovala tu večeru. Bila je strašno nervozna iako nije imala razloga za to. Kuvanje joj je oduvek išlo od ruke i volela je da sprema hranu za drage ljude. U Londonu je to često radila. Čak je i Kol, koji je imao visoke standarde što se kulinarstva tiče, govorio da je talentovana.
I ovog puta je sve što je pripremila ispalo perfektno, ali ona nije mogla da se otrgne neprijatnom osećaju koji je imala u stomaku.

Stajala je pred ogledalom proveravajući, po ko zna koji put, kako izgleda. Obukla je bordo haljinu ne preterano izazovnu, ali skrojenu tako da je u savršenoj meri isticala njenu ženstvenost. Tamnu kosu skupila je u visok rep. Na oči je nanela taman toliko senke da ih naglasi ne želeći da pretera, jer je na usne nanela karmin u boji haljine. Taman poput vina, izazovan i zavodljiv. Obula je crne salonke i bila spremna.

Zašto ti je toliko bitno kako izgledaš?!
Pitala je samu sebe čkiljeći u ogledalo. Znala je ona odgovor, ali nije imala nameru da ga izgovori ni u ludilu! Lakše je bilo ignorisati istinu kad ti se ne dopadne.

Kada se zvono na vratima oglasilo prvi put te večeri, Hana je potrčala da otvori. Zastala je pred vratima kako bi zagladila haljinu, a na lice nabacila izraz staloženosti i opuštenosti. Otvorila je vrata i na trenutak ostala zbunjena. Tri para očiju posmatrala su je dok se iza njih veče belelo. "Rajane", ciknula je kada je prepoznala blage svetle oči i osmeh koji je otkrivao simpatičan razmak između prednjih zuba. Njegova mlađa i gotovo identična verzija držala je majčinu ruku. Trogodišnji Adam bio je slika i prilika svog oca. Plavokos, svetlih očiju sa malim rupicama na obrazima koje su se pojavile kada je Hanu počastio stidljivim osmehom umesto pozdrava.

- Nije baš pričljiv kada se nađe u nepoznatom okruženju - objasnila je Debora, Rajanova supruga.
- Nisam ni je - odvratila je Hana i namignula Adamu kako bi mu poručila da ga razume.

Mališa joj se još jednom osmehnuo i ona mu je uzvratila na isti način.
Debora je nastavila da brblja o tome kako se obradovala pozivu na večeru i kako joj je drago što napokon upoznaje još jednu Rajanovu prijateljicu.

- Ne znam da li je samo stidljiv ili je nešto drugo u pitanju, ali slabo se druži sa ženama - zaključila je Debora i nestašno se osmehnula Rajanu.
- Znaš li zašto se moja žena obradovala tvom pozivu, Hana - pitao je Rajan zabavljeno.
- Zašto -
- Zato što je to značilo da ne mora da kuva! Debora se snalazi u kuhinji isto koliko i ja. Znači, nikako. Da nas ti nisi pozvala verovatno bismo otišli kod mojih ili njenih roditelja, a veruj mi, molili smo Boga da nas nekako spase toga. I spasao nas je -

Sve troje prasnuše u smeh dok ih je Adam zbunjeno posmatrao.
Nije bilo onog jaza među njima koji stvaraju godine. Rajan je učinio da vreme ne bude prepreka i Hana mu je bila zahvalna zbog toga.

Debora je bila jednako opuštena i raspoložena. Ćaskala je sa Hanom kao da se poznaju godinama, a Hana je još uvek osećala krivicu što ih je onako dočekala. Odjurila je u hodnik i iz plakara izvukla kutiju umotanu u šareni papir. Nije se razumela u igračke i pojma nije ima šta bi moglo da se dopadne trogodišnjem dečeku. Zato je išla na sigurno. Verovala je da veliki Kapetan Amerika sa zvučnim efektima ne može da bude promašaj. I nije bio!
Adam je bio oduševljen.

Pogodilo se da su Itan i Amelija stigli u isto vreme kad i Ema. Dve žene su, očigledno, još pred vratima započele razgovor, pa su upale u kuću zauzete pričom. Brzinski su izljubile Hanu i nastavile prema trpezariji ostavljajući je u hodniku sa Itanom.

Kako je život čudan!
Nekada je uživala u Itanovom društvu i mogla je sa njim da razgovara o svemu. Divila mu se i smatrala ga savršenim. Verovala je da ne postoji niko bolji od njega. Bio je njena prva prava simpatija. Dečko koji joj je ukrao prvi poljubac i kome je tog leta poklonila još pregršt drugih.