PRIJATELJI IZ DETINJSTVA (završena)

20. poglavlje

Emili je spavala, pa je u kući bilo tiho. Holi i Itan sedeli su jedno naspram drugog svesni da ih, osim kuhinskog stola, deli nekakva pregrada satkana od nelagode i zbunjenosti.
Sedeli su kao pod prisilom vodeći razgovor prepun natezanja, jer on odjednom nije znao šta bi sve trebalo da je pita, a njoj je bilo neobično teško da se seti pojedinih stvari o sebi.

Oboje su bili zatečeni. Oboje su imali neka očekivanja, pretpostavke, a onda je sve nekako postalo neočekivano.

Itan je, i sam ne znajući zašto, očekivao ženu u zrelim godinama ili čak i stariju. Beatris mu nije rekla gotovo ništa osim da je njena rođaka pouzdana i da joj treba posao. Pa ipak, on je nekako uspeo da pretpostavi da će se pred njegovim vratima pojaviti žena koja je već odavno supruga i majka ili ima dovoljno godina zahvaljujući kojima je stekla bogato iskustvo radeći sa tuđom decom. Holi Adams nije bila ni jedno ni drugo.

Bila je školovana pedijatrijska sestra i to je već nekoliko puta naglasila svesna da je to jedini argument kojim može da pokuša da odbrani svoju mladost. Bila je i te kako svesna toga da su njene godine problem. Drhtavim rukom pružala mu je preporuke nekoliko porodica čiju je decu čuvala. Imala je i kratko radno iskustvo u porodilištu, ali sve joj se to odjednom činilo nedovoljno.

Za razliku od Itana, ona nije imala konkretnih očekivanja. Došla je na razgovor sa samohranim ocem kome je bila potrebna pomoć oko deteta. Toliko je saznala od tetke Bet. Međutim, sada je sa sigurnošću znala da njega takvog svakako nije očekivala.

Kakvog to?! Kakvog?!

Pitala se, ali odgovor je uporno izostajao. Muškarac pred njom bio je lep. Ne naročito visok, skladno građen i razvijen u skladu sa svojom visinom i konstitucijom bio je privlačan, ali ne toliko da se zbog njega izgubi.

Ali izgubila se.
I nije njegov fizički izgled bio u pitanju. Ne. Nije ona pala na njega, uslovno rečeno. Nisu joj kolena zaklecala i nije joj srce preskočilo za dva otkucaja. Nije osetila leptiriće i sve one gluposti koje u filmovima toliko potenciraju kada između dvoje ljudi proradi hemija već pri prvom susretu.
Nije među njima bilo nikakve hemije ili bar je ona nije prepoznavala. Ne može biti hemija to što je njen sagovornik činio nervoznom i trapavom. Osećala je nelagodu, nepodnošljivu nelagodu koja joj je uporno poručivala da joj tu nije mesto i da nije trebalo ni da dolazi. Poželela je da se smanji i samo nestane.

Nije joj to bio prvi razgovor za posao u životu. Došla je spremna i odlučna da ga ubedi kako se može brinuti o detetu jednako dobro kao i bilo koja druga starija žena, ali njena rečitost je utihnula pred nečim novim i nepoznatim.

Spustio je šolju kafe ispred nje, ali Holi se nije usuđivala da je uzme. Ruke su joj drhtale i ona je odlučila da ih krije u krilu sve dok ne uspe da ih smiri. Osećala je njegove poglede na sebi i bila ih toliko svesna da je jedva odolevala porivu da zgrabi svoju debelu jaknu, navuče je na sebe i zakopča do grla.

Itan je, koliko juče, tačno znao šta namerava da pita rođaku Beatris Tod kada bude došla na razgovor. Verovao je da će je tako bar malo bolje upoznati i da će mu njeni odgovori pomoći da donese odluku o njenom zaposlenju. Ali sada se nije sećao gotovo ni jednog pitanja. Prebirao je po mozgu, preturao po sećanjima tražeći bar nešto prikladno što bi mogao reći ili pitati, jer se užasavao one neprijatne tišine koja je pretila da zavlada među njima.

Ovo neće ići...

I koliko god da su oboje bili tihi i razmenjivali reči skoro šapatom, nešto mu je uporno vrištalo nad glavom kako je sve to pogrešno. I bilo je...

Holi Adams je bila mlada. Bila je u ranim dvadesetim, ali njena mlečna koža i nežne crte lica činile su da izgleda još mlađe.
Da, primetio je njenu mlečnu kožu... kožu koja je delovala tako netaknuto. Zapitao se da li je stvrno tako. Nosila je običnu crnu bluzu čiji je nevelik izrez otkrivao nekoliko sitnih mladeža prosutih ispod njenog vrata kao i jedan malo veći koji je zalutao naviše. Uhvatio je sebe kako predugo posmatra taj ukras na njenom vratu, ali prekasno... Sreo je njen pogled i u njemu pročitao nemu molbu da prestane. Postiđeno je spustio pogled na šolju ispred sebe.