PRIJATELJI IZ DETINJSTVA (završena)

24. poglavlje

Nije ličilo na njega da se probudi tako rano, pogotovu zato što skoro čitave noći nije spavao. Ipak, nije bilo ni sedam sati kada je otvorio oči. Čuo je otvaranje garažne kapije, a ubrzo potom i Haninu "Bubu".

Trebalo mu je nekoliko trenutaka da se razabere i shvati da ona odlazi. Skočio je iz kreveta i sjurio se niz stepenice želeći da se pozdravi sa njom pre nego što ode. Sinoć je bio previše obuzet razmišljanjem o sopstvenoj gluposti i posledicama koje im ona može doneti da bi obratio pažnju na nju. Sada mu je bilo krivo zbog toga. Protrčao je kroz kuhinju kako bi na zadnja vrata izašao u dvorište, ali Hana je već bila na ulici. Pošao je u dnevnu sobu i kroz prozor video "Bubu" kako nestaje dalje niz ulicu.

Opsovao je iznervirano i obećao sam sebi da će joj se večeras iskupiti i da će je izvesti nekud da proslave to što je završila roman.
Na kuhinskom stolu pronašao je poruku kojom mu je Hana kratko objasnila da nije želela da ga budi i da se vraća večeras.
Gledao je malo parče papira i osetio kako mu odjednom strašno nedostaje. To je bilo smešno. Znao je to, ali ipak nije uspevao da potisne to glupavo osećanje. Stajao je na sred kuhinje bos i skoro potpuno nag i posmatrao zidove oko sebe. Čak ni kuća više nije bila ista bez nje. Sa njom to je bio dom. Bez nje to je bio samo objekat i ništa više.

Pošao je na sprat po svoj telefon i usput osetio kako mu utroba titra od neke neobjašnjive strepnje da se Hana više neće vratiti. Ponovo je psovao, ali ovog puta svoju paranoju koja mu nije davala mira. Zatekao je sebe kako stoji ispred otvorenog ormana i zuri u Haninu garderobu.

Eto, vidiš! Da je planirala da me ostavi ponela bi svoje stvari!

Jebote, šta ja radim i kome to pričam?! Puk'o sam načisto!

Zalupio je vrata ormana odmahujući glavom kao da bi tako mogao da spreči sulude ideje da mu padaju na pamet. Dohvatio je telefon rešen da se od izvora koje ima u londonskim policijskim stanicama informiše o Kangovom stanju i celom tom slučaju.

Gad je preživeo! I ne samo to. Ispostavilo se da ranjavanje nije dovelo njegov život u pitanje i da se trenutno uspešno oporavlja u nekoj od gradskih bolnica.
Policiji je ispričao kako je neki tip pokušao da ga opljačka i kako pretpostavlja da je narkoman.

Aleks nije ni sumnjao da Kang neće ispričati istinu policiji. Ne bi se ništa promenilo čak i da je to učinio, ali Aleks je znao da neće. Kang je bio tip koji nije voleo da ima bilo kakve veze sa policijom. U suštini, takvi su svi koji nešto kriju, a on je izgleda krio mnogo toga. Ali mnogo bitnija ja bila činjenica da je to među njima postalo isuviše lično da bi se mešao neko treći. Ponovo je pomislio na Hanu zapitavši se da li bi Kang mogao da joj učini nešto.
Naravno da bi mogao! Nije bilo potrebe ni da postavlja takvo pitanje. Odgovor mu je svakako bio poznat.

Morao je da izađe napolje. Morao je da ode bilo gde jer mu se činilo da će poludeti ako još samo malo ostane sam sa svojim mislima. Brzo se obukao i napustio kuću vozeći prema "Budoaru". Pripremali su novu veliku pošiljku koja je uskoro trebalo da krene za Belfast. Kalahan je ovog puta tražio više robe nego inače. Priznao je da je našao neke budale kojima će jedan manji deo preprodati po mnogo višoj ceni. Aleksu to nije smetalo. Nikada ga nisu zanimale takve mušterije zato što nije imao ni volje ni želje da se zajebava na sitno kao da prodaje na buvljaku. Osim toga, takvi kupci su najčešće bili neozbiljni i nepouzdani tipovi koji su samo donosili probleme.

U podrumu je bilo je hladno kao i obično. Ustajao vazduh bio je ispunjen duvanskim dimom što je čitav prostor činilo još zagušljivijim. Momci su već na uigran način pakovali oružije u velike metalne sanduke. Ludi Džek je uporno pevao nešto što je trebalo da liči na "Sexual healing" dok su mu ostali pretili da će mu naneti različite fizičke povrede ako ne prestane da peva.
Pevanje se ipak nastavilo.