Ethan's POV
"Šta ste napravili?!"
"Eliott, oni su presreli krivu robu."- Zara odmah Eliottu prenese poruku koju je pročitala, a ja sam se htio sravnati sa zemljom jer je Zara to pročitala, a i zato što smo ovdje i u ovoj situaciji jer smo presreli krivu robu.
"To je sve zbog vaših igrica."
"Da ih nije bilo, Nora ne bi bila ovdje."- obratim se ljutio na što mi Eliott priđe, pa sam mogao očekivati nekakvo pitanje.
"Vi niste presreli Ryanov auto?"- smireno upita, a na pitanje odmahnem glavom.
"Isuse."- udari se rukom po čelu uz glasan izdah, a ja sa spremnom rečenicom krenem nasrnuti na njega, ali me prekine Zara koja protrči pored mene što mi nije bilo jasno.
"Kako je?"- okrenem se i ugledam mamu iza sebe, pa brzo otrči do nje i Zare kako bih saznao kako je Nora.
"Dva slomljena rebra, unutarnje krvarenje koje smo uspjeli zaustaviti, a i glava se našla u dosta kritičnom stanju."- govorila je zamahivajući rukama koje su me samo zbunjivale i donosile nekakav nemir misleći kako ovo neće dobro završiti.
"Je li budna? Hoće li sve biti okej?"- brzo ispali Zara.
"Bila je budna, ali uspavali smo je i dali joj tablete protiv bolova da se sve to slegne malo."- odgovori mama na što kimnemo glavom da nam je jasno.
"Znači, bit će okej?"- Zara se morala uvjeriti da će sve biti dobro, dok ja nisam htio privući pažnju na sebe tako da sam samo šutio.
"Hoće Zaro, probudit će se za dva, tri sata."- mama joj potapše rame uvjeravajući ju da se ništa loše neće dogoditi na što glasno izdahnem jer sve će biti u redu.
"I molim vas možete li se javiti na njezin mobitel zvoni cijelo vrijeme."- iz svoje bijele kute mama izvuče mobitel i uruči ga Zari kojoj je zvonio taj mobitel u rukama, pa pogleda u mene nakon čega se mama udalji od nas.
"Izvoli."- taj mobitel gurne u moje ruke toliko brzo da se ne uspijem ni šokirati.
"Ti si nas uvalio u problem, sad se i javi."- odbrusi, a ja nisam smogao te snage da joj uzvratim istom mjerom i pogledam u mobitel.
Azra.
"Ja sam nas uvalio u problem?! Tko je smislio cijeli taj cirkus? Ja?!"- viknem na nju i bacim joj taj mobitel u ruke.
"Javi se."- laganim korakom krene prema meni i u ruke mi spusti mobitel tjerajući me da se moram javiti.
"Halo?"- javim se ne znajući što reći, kako da joj kažem da joj je dečko izmasakrirao prijateljicu. Najbolju prijateljicu.
"Oprostite, pogriješila sam broj."- neočekivano kaže na što ju ne znam kako zaustavim da ne prekine.
"Nisi pogriješila broj, ovo je Norin mobitel."- kažem jer ako joj ne kažem šta se dogodilo njezina braća će napasti nju jer je Nora zadnje bila s njom, a Azra njihov napad ne zaslužuje ni najmanje.
"Ti?!"
"Šta si joj napravio?!"- odmah je ljutito viknula na mene i tada sam shvatio da je sve ovo možda bila greška, šta ako sada poklopi i kaže njezinoj braći da sam ju možda, oteo? Jer ako ona napravi dramu, najebo sam.
"Tvoj dečko joj je napravio, ne ja."- začujem tišinu nakon moje izgovorene rečenice i bio sam siguran da će poklopiti.
"Šta?"- ali ipak je odlučila pametno postaviti pitanje.
"Tvoj dečko ju je oteo, istukao je, u centru smo u bolnici. Mislim da bi bilo okej da dođeš."- nisam htio dugo pričati s njom, htio sam ju ostaviti da bira hoće li doći ili neće i tako da sam s tom rečenicom završio naš razgovor i mobitel spremio u džep.
