Samo moja

4

Nakon što se otuširam na brzinu krenem samo s ručnikom oko bokova van. Neka vidi šta propušta. Na moje iznenađenje nije je bilo u dnevnom pa krenem prema sobi. Nema je ni tamo. Na brzinu obučem bokserice i donji dio trenirke i krenem je tražiti.

Nakon šta sam pretažio cijeli stan shvatio sam da mi je pobjegla kao pepeljuga. Nazvao bi njezinog ujaka ali šta da mu kažem. Pa čovjeka će srčani dobiti, a svakako nije ni u gradu. Mario mi svakako ne bi bio od pomoći jer bi mi se samo smijao i podjebavao me. A svakako mi se i ne sluša njegovo da sam zaljubljen u Miu jer nisam. Ma naći ću ja njezin broj i adresu.

"Jao Filipe budalo jedna." Kažem i lupim se po čelu. Bila se prijavila na posao za moju sekretaricu šta znači morala je poslati životopis sa svojim podacima. Odmah uzmem mobitel i nazovem Ninu.

"Da?" Javlja se pospano. Vjerojatno zato jer je prošla ponoć ali me trenutno to ne interesira.

"Trebao bi podatke o Mii Novosel." Odmah prijeđem na stvar.

"Sad?" Začudi se.

"Da, sad, odmah mi ih pošalji." Naredim i poklopim bez da sačekam odgovor.

Nakon petnaestak minuta dobivam njezin cijeli životopis kao i podatke sa adresom i brojem mobitela. E sad si moja.

Počnem sve da čitam i ostanem iznenađen. Iako je završila samo srednju ima jako dobre predispozicije za biti bilo kome sekretarica. A i zna dosta stranih jezika. Pravo me čudi šta je nisam zaposlio. Normalno da nisi kad misliš svojim kurcem. Mogu reći da je Petar napravio odličan posao s njome. Odlučim da ju nazovem, svakako nema moj broj.

"Halo?" Javi se odmah.

"Pepeljugo?" Da, ona je moja pepeljuga.

"Tko je to?" Očito me nije prepoznala.

"Sjeti se od koga si maloprije pobjegla." Ne mogu da se ne podrugnem.

"Filip? Odakle ti moj broj?!!" Upita ljuto. Da, definitvno nije očekivala da sam to ja.

"Tvoj ujak mi je dao." Smislim malu laž.

"Jel ti mene smatraš glupom?" Upita me.

"Ne." Odmah odgovorim.

"Znam da ti moj ujak nije dao broj." Kaže sigurno, pa vrijedilo je pokušati.

"Nije." Priznam bez imalo pokajanja.

"Znaš šta? Nije ni bitno. Laku noć." Poklopi mi slušalicu dok ja ne uspijem ništa ni reći.

Samo se nasmijem na ovo. Definitvno se ovome nisam nadao. Ona nije kao druge da mi se bacaju pod noge i rade sve što ja želim. Ona je nešto novo za mene i nešto što me slano vuče da se vraćam njoj. Ja se do sad nisam morao oko biti jedne truditi. Ona je na neki način izazov za mene, a ja obožavam izazove.

....

"Molim?" Javim se na mobitel u polusnu. Ma nisam ni pogledao tko zove.

"Nemoj ti meni molim. Ustaj!!" Mario se drekne odmaknem mobitel od uha da pogledam koliko je sati. Pola sedam, pa on nije normalan.

"Dobro Mario jesi ti normalan? To što tebe djeca bude u ranu zoru ne znači da ti moraš mene."

"Zvao sam te u vezi kampanje."

"To nije moglo pričekati do ponedjeljka?"

"Bojim se da ne. Njihov predstavnik je iz Turske, a mi nemamo nikoga tko priča Turski." Kaže mi ono šta već i sam znam.