Samo moja

6

Ne mogu vjerovati da me na kraju prisilio na to da pristanem da budem njegova sekretarica. Manipulator jedan, znala sam da igra prljavo ali se nisam nadala da će baš toliko igrati. Ne mogu vjerovati da je koristio mog ujaka da bi pristala. Pa naravno kad on dobro zna da mi je ujak slaba točka i da bi učinila sve za njega.

Ne znam koga prvo da ubijem njega ili sebe. Bilo kako bilo bit će ovo pakleno. Ipak se radi o Filipu. Proklet dan kad sam se prijavila na taj razgovor za posao i upoznala ga. Dok sam ja tako razmišljala stigla mi je poruka od gospodina. Jao poludit ću s njim.

Jesi slobodna danas?

Za tebe nisam nikad!!

Odlično pokupim te za sat vremena.

Živciraš me

Bez brige malena, obostrano je.

E pa žalim nisam slobodna

E pa napravi da budeš. Ne planiram da te čekam.

Ma šta si on umišlja? Tko je on meni? Nitko i ništa. Odakle si uzima pravo da mi naređuje. E pa gospodine Filipe nećemo tako da se igramo. Ako tebi drugi trče kad ti kažeš, ja sigurno neću.

"Robi danas me nema." Kažem i odem trenirati. Treba mi izdašni ventil jer ću u suprutnom nekoga stvarno da ubijem. Pošaljem Borisu poruku za trening i na moju sreću stigne mi pozitivan odgovor da je slobodan. Jedva čekam da sve ovo izbacim iz sebe.

Odem kući da se presvučem i uzmem opremu za treniranje. Ako nešto mrzim to je onda kad moram nositi poslovnu odjeću, uvijek sam više za nešto ležernije i sportsko. U tome se najudobnije osjećam. Ja sam jednostavno tip za traperice i tenisice, jednostavno kad moram obući štikle dođe mi muka. Srećom pa moj ujak u restoranu to ne prakticira.

Nakon dvadesetak minuta našla sam se u dvorani. Boris je već bio tu. On me od početka trenira i s njim sam započela s boksom. Da, dobre ste čuli, treniram boks. Mnogi će pomisliti da to nije sport za cure ali ja u tome uživam, nekako se najbolje oslobodim viška energije, pogotovo kad me netko naživcira kao sad Filip. S Borisom sam napravila prve korake kad nisam imala blage veze. Ma nisam znala ni udariti kako treba. Zato sada sve znam. Znam se tući kao i obraniti. A sve to zahvaljući njemu. Mislim da bi svaka žena trebala da zna da se obrani i zaštiti sebe. Naravno da nekad koliko god trenirali i znali to je jednostavno nemoguće jer su ipak muškarci duplo jači od nas.

...

Čekam gospođu da se pojavi ali naravno da kasni. A šta sam drugo mogao i očekivati? Bio sam dobar i čekao deset minuta ali to je to. Zovem je ali naravno da mi se ne javlja, kao šta mi ni ne odgovara na poruke. Krenem u njezinu zgradu. E sad bolje da je nema. Šta ona misli da ja imam vremena za njezine bubice? Nemam, čut će me za ovo.

"Oprostite na kojem katu živi Mia?" Upitam portira kad uđem u njezinu zgradu koji se nalazi na recepciji.

"Novosel?" Upita me.

"Da."

"Ona vam je otišla." Iskreno se nadam da sam samo krivo čuo.

"Kad?" Upitam dok se pokušavam smiriti jer sam bijesan kao ris. Koji kurac ona sad izvodi?

"Ima nekih sat, dva."