Samo moja

30

"Ideš danas samnom kod mojih?" Upita me Filip dok još ležimo na krevetu. Danas je subota šta znači da ni on, ni ja ne radimo. Imam naslonjeno glavu na njegovim golima prsima dok me on grli oko ramena.

"Mislim da znaš odgovor na to pitanje." Ja još uvijek nisam otišla kod njegovih na ručak, a razlog tome je njegova majka. Filip ode kod svojih sa vremena na vrijeme ali bez mene. Poštuje moju odluka da ja ne idem, a i on sam jako dobro zna razlog zbog kojeg ne želim da idem tamo.

"Znam ali danas je mojem ocu rođendan šta znači da je to prava prilika da ga upoznaš kao i to da će biti moj brat i sestra. Nisi još nikog upoznala od mojih ne računajući Maria i Enu."

"Kako nisam? Zar si zaboravio na svoju majku i Valentinu?" Upitam podrugljivo i odmah se pokajem. Nekad mi je jezik brži od pameti.

"Nećemo opet valjda o tome?" Mršti se jer ne voli o njima pričati, a ne volim ni ja.

"Nećemo."

"Onda ideš li?" Upita me.

"Ne znam." Kažem mu iskreno, ne volim tu ženu i jednostavno ne želim biti gdje i ona.

"Stvarno bi volio da ih upoznaš." Vidim da je iskren i da bi volio da pođem sa njim dok ja nisam pametna šta da radim. Doveo me pred gotov čin.

"Pa ni ti nisi nikog mog upoznao. Znaš samo mog ujaka, ne znaš moje prijatelje." Okrenem temu.

"Pa onda je vrijeme da to promijenimo. Naša veza je odavno ozbiljna. Mislim da je vrijeme onda da ja upoznam tvoje prijatelje, a ti moju obitelj i prijatelje." Iznenadi me ovim ali u pravu je.

"Ne volim tvoju majku." Kažem mu iskreno iako on to jako dobro zna.

"Pa? Tko kaže da ju moraš voljeti? Bitno je da voliš mene." Nasmiješ se.

"Narcis." Promrmljam tiho ali sam sigurna da me čuo.

"Stvarno bi volio da pođeš samnom." Govori dok me gleda pogledom kojem ne možeš reći ne. Mislim da je moja odluka već sada više nego očita.

"A da?" Nasmiješim se.

"Bit ću toliko dobro i olakšati ću ti u tvojoj odluci." Tko zna šta je sada smislio.

"Blago meni." Sarkastično dodam.

"Moja majka je sigurno pozvala Valentinu ta.." Odmah ga prekinem čim spomene nju.

"Idem." Čim spomene Valentinu odmah pristanem, a on se nasmije.

"Trebao sam ovo da prije kažem." Promrmlja ali dovoljno da ja čujem.

"Igraš prljavo." Progovorim mu.

"Bitno je da sam došao do svog cilja." Nasmiješi se ponosno.

"Da, to je baš bitno." Dodam podrugljivo

"Pokaži joj da sam ja samo tvoj." Nasmiješi se.

"Budi siguran u to. Tko će sve biti?"

"Pa znajući svoju majku pozvala je vjerojatno sve koje poznaje. Uglavno naši prijatelji, obitelj i suradnici."

"Našao si odličan događaj gdje ćeš me dovesti pred gotov čin." Pa do jutros nisam ništa znala o tome. Sigurna sam da mu je to i bio plan.

"Ja sam tu, ništa ti se neće desiti. Vidjet ćeš da će biti sve u redu. Nitko te neće smjeti pogledati krivo, a kamoli nešto da ti kaže. Bit ćeš cijelo vrijeme uz mene." Može li biti divniji?

"I bolje ti je, nemoj slučajno da si me ostavio samu." Zaprijetim mu.

"Nikad, svakako će biti Drina i Mario kao i Ena, njih znaš."