Samo moja

15

Prošlo je već desetak dana od kako smo se vratili. Naravno da od Filipa nema ni glasa. A šta sam drugo i mogla očekivati? On nije tip za veze. A i da je kao da bi išta pokušavao samnom. Ja sam za njega samo obična klinka. Zato je moja misija zaboraviti Filipa šta je prije moguće i nastaviti tamo gdje sam stala prije nego li je on ušao u moj život. Kad god dođe u restoran ja pobjegnem u ured i pravim se da imam posla. Dolazi i dalje svakim danom sa Mariom dok ga ja izbjegavam u širokom uglu. Mislim da je tako najbolje za oboje.

"Hej, idemo da trčimo?" Upita me Marko kad uđe u ured

"Pa i mogli bi. Imam viška energije." Treba negdje da je izbacim.

"Ajde onda presvuci se ja te čekam kod šanka." Kaže mi kad izađe. Srećom pa uvijek imam ovdje višak robe ovdje. Čim sam se presvukla u top i tajice izašla sam van i kod šanka me čekao Marko i pričao nešto s Robijem.

"Gotova?" Upita me kad dođem do njim.

"Zar nije očito?" Podrgudnem se.

"Izgledaš fantastično." Robi me pohvali.

"Hvala Robi. Ako ćeš trebati pomoć ili se zagužva zovi."

"Budi bez brige, imam sve pod kontrolom." Kaže mi te ode da posluži goste koji su došli.

"Šta čekamo?" Upitam zbunjeno Marka.

"Samo moram nešto da ti kažem."

"Šta?"

"Filip i onaj njegov su vani."

"Ok." Kažem kratko i krenem prema vani. Nadam se da me neće primjetiti.

"Mia." Filipov prijatelj nas odmah primjeti. Super. Propade moj plan da me neće primjetiti.

"Mario jel tako?" Pravim se da se ne sjećam.

"Jeste, napravili ste odličan posao. Hvala ti puno na pomoći."

"Ja nisam ništa napravila, Filip je sve napravio." Pogledam u njega koji nezainteresirano gleda u Maria, na dnu njegovog vrata vidim ugriz i samo se sarkastični podsmjehnem. On se nikada neće promijeniti. A ja ne mogu vjerovati da sam se uspjela zaljubiti u ovakvog čovjeka.

"Svejedno hvala ti." Nasmiješi mi se.

"Idemo?" Dođe Marko do mene i Filip tek tad digne pogled i umalo mu oči ne ispadnu. Vidim ga kako guta knedlu.

"Ako nešto trebate Robi je tu, ugodan dan." Kažem s lažnim smiješkom i odem ostavljajući njih same. Ogrlim Marka oko leđa dok on prebaci ruke preko mog vrata. Osjetim pogled u sebi ali ne okrećem se. Ne ovaj put.

...

"Šta si napravio?" Trka me Mario čim se Mia udalji sa onim mekušcem.

"Šta sam napravio?" Ponovim zbunjeno pitanje, gledajući kako Mia odlazi s onim idiotom dok su ogrljeni. Ne mogu da se ne zapitam jel joj to dečko. Pa sigurno je kad su ovako zagrljeni.

"Kako kome? Pa Mii." Sad me još više zbuni.

"Ništa. Šta bi joj ja napravio?" Upitam zbunjeno.

"Nisi je htio ni pogledati, a ni ona tebe. Šta se događa? Ispljuni."

"Nije bitno."

"Očito je bitno kad od kad ste se vratili ti si sav pokisao. I jebeš sve živo šta stigneš. A čini mi se da ni ona nije u ništa boljem stanju od tebe."