Samo moja

16

"Jel Filip ovdje?" Upitam vjerojatno novu sekretarici. Konačno ju je našao. Pa bilo mu je i vrijeme.

"Je, ali je na sastanku. Želite li pričekati ili ostaviti poruku?" Upita me ljubazno. Ne mogu da se ne zapitam jel i nju jebao?

"Pričekat ću." Sjednem za njezin stol. Bolje bi mu bilo da požuri jer ga ja ne mislim dugo čekati.

"Nova cura briši." Pojavi se Valentina, super samo mi je ona još trebala.

"Meni govori?" Upita me nova sekretarica.

"Da, tebi govori. Pošto joj je jako teško zapamtiti naša imena." Kažem te ona ode.

"Želim da pustiš Filipa na miru." Odmah progovori čim nova sekretarica ode.

"Oprosti?" Ne mogu da vjerujem šta čujem.

"On je moj, a ti si mi samo smetnja." Samo se podsmjehnem na ovo te se ustanem da budem u ravnini s njom.

"Ako je on tvoj kao šta kažeš zašto onda jebe sve šta stigne?" Upitam ju, a ona se namršti.

"Meni to ne smeta." Samo se podsmjehnem na ovo. Ne smeta joj malo sutra. Kojoj curi ne bi smetalo da joj dečko stalno jebe neku? Da stalno izlazi u novinama sa drugim curama?

"Kakva vam je onda to veza dovraga ako tebi ne smeta?" Ne mogu da ne upitam.

"Znaš šta je bitno?"

"Šta?" Upitam jer me zanima.

"Da se na kraju uvijek vraća meni."

"Koliko nisko možeš pasti?" Nikad ne bi to sebi dozvolila.

"Filip mene voli ia..."  Čim ovo kaže odmah ju prekinem.

"Filip tebe ne voli jer da on tebe voli ne bi hodao sa drugim curama tebi pred očima i varao te." Pljunem joj istinu u facu.

"Ma šta ti znaš, ti ga ne poznaješ. Ja sam najbolje znam."

"Zašto jednostavno ne prihvatiš da Filip ne želi vezu sa tobom?"

"Filip će biti samnom kad shvati koliko ja njega volim ali to ne može da vidi pored tebe."

"Pored mene?" Upitam zbunjeno. Pa ja ništa ne radim.

"Filip zbog tebe radi sve šta nije ni zbog jedne zato mi se makni s puta da te ne bi ja maknula." Zaprijeti mi.

"Prijetiš mi?"

"Shvati kako god hoćeš ali Filip je moj." Naglasi. Očito je ona bolesna u glavu.

"Ti si trebala si da budeš domaćica, a ne da radiš sa Filipom. Ja sam trebala sa idem s njim u Istanbul, a ne ti. Umislila si da si netko i nešto ali nisi. Filip će te već sutra zaboraviti." Samo se podsmjehnem jer je Filip mene već odavno zaboravio.

"A ti si mnogo iznad mene?" Podrugnem se.

"Tako je, ja sam poslovna žena. Baš onakava kakva priliči Filipu i koja ide uz njegovi rame. Ja sam ta koja ga može pratiti u svemu, a ne ti. Dok je tebe majka učila da kuhaš ja sam žarila i palila u svijetu." Namrštim se na spomen moje majke. Nitko nema pravo da je spominje pogotovo ne ova tu.

"Najbolje bi bilo da skuhaš nešto majci. Valjda te je to naučila. " Ne mogu vjerovati da ima takvih zli ljudi. Ovo pakleno boli.

"A otac? Ni on nije nije ničemu naučio?" Suze mi naviru ali ne dopuštam da pobjede.

"Začepi." Procjedim kroz zube jer ovo pakleni boli. Kao da mi netko zabije nož u srce iznova i iznova.

"Grehota. Mnogo su te zapostaviti. Zato ni nemaš kućnog reda." Nastavlja ona dalje i tu mi prekipi i polijem ju vodom koja je bila na stolu.