Samo moja

1

Izlazim vani iz ovog glupog hotela sva živčana. Kreten maloumni, šta je mislio da će mene dobiti? E pa grdno se prevario. Zar je stvarno mislio da bi ikad pristala na tako nešto? Prije svega poštujem sebe, za mene nema seksa ako nema ljubavi. Iako tip ne da izgleda hot nego izgleda kao da ide na modnu pistu, ali zato čim progovori je najveći kreten koji postoji.

"Molim ujače?" Javim se na mobitel još uvijek sva živčana zbog glupog razgovara za posao dok ulazim u auto.

"Kako je prošao razgovor?"

"Loše, tip je kreten." Ali tako hot kreten.

"Upozorio sam te na Filipa, znaš kakav je." Nažalost ovaj put je ujak ipak bio u pravu dok sam ja navaljivala da odem, vidim i probam jer ništa me ne košta da probam. Neću kasnije da se pitam šta ako sam mogla. Iako bi rađe da sam poslušala ujaka i nisam ni otišla.

"Znam, trebala sam da te slušam."

"Na greškama se ući. Trebao bi te da me zamijeniš u restoranu."

"Može, nešto se dogodilo?" Upitam zabrinuto.

"Nije, ali želim se maknuti malo na mjesec, dva odavde."

"Dolazim, pa ćemo pričati." Kažem te poklopim i pokrenem auto.

Moj ujak je vlasnik restorana. Nakon što sam izgubila roditelje, on me odgojio i kupio mi stan. Oženio se prije nešto više od četiri godine da bi se ispostavilo da ga je ta žena vukla za nos. Udala se jer je bogat, zbog njegovih para. Zatekao ju je sa njihovim susjedom i to ga je dotuklo. Odmah ju je izbacio iz kuće i rastali su se, iako ga je ona molila da se pomire on nije htio čuti za to.

Sve bi mogla oprosti ali prevaru ne bi nikada. Uvijek se vodim rečenicom "tko te prevari jednom, prevarit će te opet."

"Hej." Ulazim veselo u restoran dok ujak sjedi za stolom.

"Hej." Prilazi i ljubi me u obraz.

"Da čujem?" Upitam kad sjednem.

"Kao što sam rekao trebam malo da se maknem odavde. Vodila bi moj posao. Što kažeš?"

"Ne moraš to ni da me pitaš. Sve za tebe." On je sve što imam, odgojio me kad sam ostala bez roditelja. U tom autu su bili moji roditelji kao i baka i deda. Sa dvadeset i pet godina je izgubio roditelje, sestru i zeta u jednom danu, a dobio malu bebu. Ne mogu ni zamisliti koliko mu je teško bilo. Nikad mu se neće moći dovoljno zahvaliti za sve šta je učinio za mene. On je za mene bi otac i majka sve ove godine i stvarno ne znam šta bi bez njega.

"Onda te ostavljam idem se spakirati, imam let za tri sata."

"Trebaš pomoć?"

"Ne, ali dođi mi pravi društvo." Nakon što se spakirao i došlo vrijeme za pozdrav meni su suze krenule. Nisam navikla da budem tako dugo odvojena od njega. On je moj oslonac i netko tko je uvijek tu za mene.

"Hej nema suza, vratit ću se, znaš to." Govori dok me grli.

"Znam, samo nemam nikog osim tebe."

"Onda je vrijeme da pronađeš dečka." Kaže mi i ostavi me u šoku. Poljubi me u čelo te uđe u taksi. Gledam kako odlazi i već mi je sad teško. Jednostavno nisam navika da budem bez njega. Dečko? Kako da ne. Kao da nemam pametnijeg posla nego tražiti dečka.

...

"Bu." Nika me prepadne dok sam riješavale neke papire šta se tiče robe.

"Hej, od kud tebe?" Upitam dok je grlim.

"Bila sam u prolazu, nego imam jednu ideju. Što kažeš da odemo vanka večeras?" Predloži mi ali meni se ta ideja ne svidi jer mi nije do izlaska.

"Nisam raspoložena."