Dok moje ruke u drvetu stvaraju nešto čemu se ljudi dive, moja duša svakim novim delom koje stvorim malo po malo ide ka oporavku. Ovdje, u gorju život je jednostavan, miran, staromodan, obnavljajuć. A, meni je obnova itekako potrebna. Obnova duš...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
- Ču li ti rano moja ovu pomiju? Ču li kako me ispreskaka i osramoti pred Gordom? - baba stavlja tanjure na stol pa kuka Miji, naravno na mene.
- Baka Janjo ti ga najbolje poznaješ. Što da ti kažem na sve to? Znaš koliko je to luđak i da je žrtvovao golo dupe na snijegu, samo da bi ispao faca pred tvojim udvaračem.
- Nije on moj udvarač mila, mi smo ti stari drugari.
- Drugari... Aha... - zagrizem komad kruha, pa cvrknem. - Rek'o je da bi te ženio ne bi ni trepnio da je malo mlađi. Da može još je l' da skokne pomalo.
- Vraže jedan crni, sram te bilo! Na mene da skokne je li?
- Jok baba jebi ga na mene! Na tebe kraljice, pusti ga muško je to znam ja takve kao on. On bi se tebi uvalio još i od tvoje penzije da živi, a djeci sve ostavio da uživaju. Ne može. M'rš! - Mia se smije kao luđakinja, cijelom kolibom odjekuje njezin smijeh. Šarov je oduševljen tim zvukom pa skače po njenim nogama radostan kao nikad.
-Je, on bi da ga ja uzdržavam, a vidi šta je svega donio da ne budem gladna ni žedna!
- To se samo malo uvlači. - opiči me krpom po ramenu.
- Nemoj baka Janjo obraćati pažnju na ovog drvosječu, on mora ponekad da pokaže da je ovdje Alfa. Čim se neko muško privuče, pa makar i obični poštar, on odmah skače.
- Naravno da skačem. Ne može oko mojih žena tu neko da prćka.
- A, mi smo tvoje žene, je li tele jedno gorsko?
- Babana ti si moja naaaajvažnija žena posle Verke, a Mia... Ona tek postaje važnija od vas dvije, tako da rasprave tu nema.
- Ludak - baba stavi ostatak hrane na stol, pa sjedne i ona s nama. Šaru pruži komad kruha umočenog u mast od jaja i pržene šunke, ovaj proždre u trenu. - Nego mila jesi li ti ovom luđošu otkravila jaja? - zagrcnem se komadom, Mia zatrepće.
- Pa... Jesam.
- E, onda dobro. Ne valja da ostanu smrznuta, to se onda digne gore na mozak, pa kud je sav zbleban da mu se smrzne i to malo zdrave pameti morale bi ga u bunar ubacit i zaklopiti. - ostanem šokiran.
- Babuška, pa ovo je metak po sred srca. Ubila si me.
- A, što si mislio pizdo mala mene zajebavati i proći samo tako. Pih. - objesim nosinu, tobože slomljena srca. Mia me udari nogom ispod stola.
- Dobro, hajde, neću se više petljati u tvoj seksualni život sa Gorčijem, ali mora da se zna neki red. Nemoj da mu daš za ovo... - pokažem na sve blagodati sa sela što je donio sa sobom. - Može on i bolje. Makar onu njivu i šumarak neka ti prepiše pa ćemo razgovarati drugačije. - počne da se smije i njoj je već dosta mojih budalaština.
- E, vjetrojebina te udav'la bleso jedna. Što bih ja bez tebe oko moje lijepo? Tko bi meni starost uljepšavao? Neću moć' Bogu dovoljno zahvalit' što te posla amo, k meni. Bila sam k'o trula jabuka dok nisi došao. A, vidi sada kako mi je. I ona je tu, sretni ste skupa, liječite si duše, a moju hranite radošću. Bog nas od gore sve skupa pogledao konačno. - pogledam u ovog malog anđela pored sebe, ona se smiješi i topi na babine riječi. I mene dira tamo u onaj živac koji okida toplinu oko duše, pa se sav spekmezim. Jebeni papak. - Hajde jedite dok su vruća jaja, znamo da hladna nizašta nisu. Je l' tako Julija?
