Dok moje ruke u drvetu stvaraju nešto čemu se ljudi dive, moja duša svakim novim delom koje stvorim malo po malo ide ka oporavku. Ovdje, u gorju život je jednostavan, miran, staromodan, obnavljajuć. A, meni je obnova itekako potrebna. Obnova duš...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
– Nisam mislila da će biti tako Babuška. Zbilja nisam. Opet sam probdjela noć ovaj put razmišljajući o svemu tome. O njegovom bolu, o tome što je učinio, o svemu što je proživljavao zatvoren. – Janja otpije gutljaj kave pa kimne glavom.
– Znala sam da će ti ispričati svoju priču i to je dobro. Sada ga poznaješ skroz i mislim da ti je jasno koliko si važna u njegovu životu.
– Da sam ja neka vlast, ja bih ga nagradila što je ubio tog gada, a oni su ga...
– Zatvorili su ga maloljetnog, nije dobio kaznu kakva se obično dobiva za ubistvo. Učinio je jebenu uslugu toj policiji milo moje, zato su bili blagi prema njemu.
– Bio je dijete koje je mladost provelo iza rešetaka kriveći se za smrt svog brata. Trebao je da živi i uživa u svemu što su mu donosile godine, a život se tako okrutno poigrao njime. Boli Babuška, zbilja boli.
– Sad znaš zašto ga toliko volim. Kakav god se izvana činio, što god da je učinio, Tadej je duša od čovjeka. Zapamti to. Duša kakva se ne rađa često. Za sve ga Bog dao. I za rad i za umjetnost, i šalu i ljubav. Nesretan je bio, ali vjerujem da se to sad promijenilo. Jer ako nije s tobom ubo u pravu rupu ima za muda da ga objesim na sred šume dolje. – nasmijem se pa zagrizem usnu, ali ipak odlučim da joj kažem.
– Kada me zvao... Ne sinoć, nego večer prije...U sobu mu je ušla žena.
– Kakva žena? – ostavi šalicu pa se primakne.
– On kaže da je sobarica i da je poznaje, a Jakov je rekao da...
– Sobarica? Što će u sobi kad je on tamo?
– Da i ja sam se to pitala, ali on kaže da je nebitna, samo...
– Što kaže Jakov?
– Pa, znaš, Jakov kao i Tadej je l' ima svojih potreba, pa kada mu je do, znaš... seksa ode u grad. Baš kao i prijatelj mu.
– Mraka ih jeb'la muška.
– Uglavnom rekao je da bi Tadej tamo vrlo vjerojatno mogao sresti neku od njih i da...
– Ma nemoj to da misliš! On je zabrinut za Verku, nije njemu do toga mila. A, i ima tebe. Što će mu tamo neka potrošna roba, kada ovdje ima sve što mu je ikada u životu trebalo?
– Znam, ali... nakon toga mi se više nije javio. Nije pisao, nije zvao...Razumiješ me, možda je bio sam i slomljen, možda mu je trebala... utjeha, možda je to baš neka od tih cura s kojima je provodio noći i...– ona odmahuje glavom.
– Ne vjerujem. Nemoj na to misliti. On nije takav. Mislim da to dobro znaš.
– Iskreno Babuška, zaboljelo bi me da je to napravio. Mislim, razumijem tjelesne potrebe muškaraca, pogotovo u stresnim situacijama kao što je on bio; zaboljelo bi me zbog onoga što je rekao, ako je spavao s nekom drugom odmah nakon toga znači da je pljunuo na to i na mene i sve što imamo.
