Slomljen ✔

37. Ljubav

Vrijeme je lagano prolazilo i već je bila sredina marta. U međuvremenu se dosta stvari izdešavalo i mnogim ljudima su izmijenjeni životi, ali ja i Hunter smo ostali statični. Naše prijateljstvo se nastavilo. Nisam se usuđivala da ga dirnem za slučaj da bih izgubila kontrolu jer sam znala da ću da se pokajem. Previše sam slaba na njega, a moje srce se još nije skroz oporavilo.

Negdje na početku februara, Chris i njegova djevojka Taylor su prekinuli i ona i je otišla u Australiju. On je upao u depresiju i od tada obija da bude u kontaktu sa bilo kim iz porodice. Roy i ja smo par puta otišli do njegovog stana, ali ništa nije uspijevalo da ga izvuče. Samo jednom, kada sam bila došla sama obećavajući i njemu i sebi da ako me pusti da ga vidim na samo pet minuta, da mu više nikada neću dosađivati.

Sjećam se kada mi je otvorio vrata, kako sam pomislila koliko mi je brat slomljen. Njegovo slomljeno srce moglo je da mu se vidi u očima koje su bile crvene i pune suza. Bez riječi sam ušla, zatvorila vrata za sobom i samo ga zagrlila. Sjedili smo na njegovom kauču tri sata nakon čega me je zamolio da odem.

Od tada niko od nas nije čuo od njega. Mogli smo da ga vidimo na utakmicama, ali to je sve. Chris se izolovao od svijeta i odbijao da više ikoga pusti u njega.

Danas je bio jedan od onih dana kada jedva mogu da funkcionišem. Osjećala sam se jako umorno i nenaspavno i glava me je ubijala i znala sam da ću prije ili kasnije da se prehladim.

Zato sam stajala kod svog ormarića i taman uzimala tabletu kada mi je prišla Katy. Primjetila sam da je izgledala srećno za razliku od prethodnih nekoliko mjeseci. Bilo mi je drago, naravno. Ali nisam bila dio njenog života protekla 4 mjeseca tako da ne znam razlog njenog sjaja niti sam ikada uspjela da saznam razlog njenog izbjegavanja.

Koje je izgleda prestalo.

"Opa, neko je odlučio da se prestane sakrivati od prijatelja." Prevrnula sam očima i planirajući da odem, okrenula se od nje.

"Daria, sačekaj. Molim te. Moram da popričam sa tobom."

"To si trebala da uradiš prije 4 mjeseca. A uostalom, uskoro će čas, žurim."

"Molim te." Zastala sam, ali sam se odbijala okrenuti. "Možemo li da se nađemo danas poslije škole? Ako nemaš obaveza, naravno. Želim da se objasnim."

Škola se bližila kraju. Uskoro će svi da idu svojim putem. Dugujem sebi da barem pokušam da sva prijateljstva i poznanstva završim u dobrim odnosima.

"Sačekaj me poslije škole."

Dan je brzo prošao i ja sam u međuvremenu počela da šmrcam i da kašljem. Glava mi je pucala i osjećala sam koliko me oči peku i znala sam da za mene sutra nema škole. Hunter me je cijeli dan namršeno gledao i prišao mi par puta da bi provjerio kako sam, ali osim toga, nije mi prilazio.

Nije mi promaklo da drži distancu od mene, a ne mogu reći da se ne slažem. Nas dvoje moramo da se ohladimo i vratimo u realnost.

Redovno idem sa njim na njegove treninge i drago mi je kada vidim koliko je napredovao, kao i koliko su se on i Henry zbližili. Maleni Jay je takođe sve češće i češće kod Cavilla i nekad tamo zna i da prespava. Znam da će Hunteru biti potrebno dosta dugo da vjeruje tom paru, ali mi ne promiče na koji način ga henry gleda u zadnje vrijeme. Kao sina kojeg nikada nije imao, ali je uvijek htio.

Barem mogu da znam da će Hunter da ostane u dobrim rukama jednom kada završimo srednju, bilo da njegova karijera uspije ili ne.

"Anđele, mislim da stvarno treba da odeš kući. Ja mogu da saslušam šta Katy ima za reći." Hodali smo kroz hodnik nakon što je završio zadnji čas i Hunter je izgleda takođe pozvan.