Slomljen ✔

39. Epilog 1

3 godine kasnije...

Daria

"Daria, da li si spremna?!"

"Stižem!" Povikala sam i nabrzinu stavila žarko crveni karmin.

Vjerujem da se svi pitate šta se trenutno dešava, pa mi dozvolite da vam objasnim.

Danas je vjenčanje Ellie i Jacoba. Njih dvoje su zaručeni već proteklih 2 i po godine, skoro nakon što smo završili školu, ali naravno da im roditelji nisu dozvolili da se vjenčaju prije nego što završe fakultet. Ellie i ja smo išle ovdje u New Yorku, i obe smo prije nekoliko dana diplomirale. Ona za grafičkog dizajnera, a ja za sportskog fizioterapeuta.

Kada sam završila sa srednjom sam shvatila da sam izgubila ogromnu ljubav koju sam imala za odbojku, i iako sam nastavila da rekreativno treniram, znala sam da nemam u planu da mi to bude karijera. Jacob je otišao u Washington, po naredbi svojih roditelja. Njihov uslov za odobravanje vjenčanja je bio taj da ako njih dvoje izdrže tokom cijele tri godine uz malo viđanja, oni sami će da financiraju i organizuju sve.

Tako da sam ja provela prethodna tri sata spremajući se sa Katy sa kojom ću da odem na vjenčanje.

Pretpostavljam da se pitate šta se desilo sa njom i Jasonom.

Jači su nego ikada. Mislim da je to dovoljno za reći. Jason i Hunter su najbolji prijatelji, mada Hunter to nikada neće da prizna.

Hunter.

To je najveće pitanje koje imate, znam.

On i ja smo u stabilnoj vezi od momenta kada mi je dao svoje srce na dlanu onog sudbonosnog dana kada je odlučio da sakrivanje njegovih emocija ipak nije bitnije od mene. Mislim, to je trajalo tih 5 minuta nakon čega se vratio u svoje prvobitno stanje, ali mogu da osjetim ljubav koju se on trudi da mi pokaže kroz kupovanje sitnica ili jednostavno fizički kontakt koji je njegov glavni oblik iskazivanja ljubavi.

On je sada profesionalni bokser u lakoj kategoriji, a ja ću od ove godine i da budem njegov lični fizioterapeut.

Ne mogu da kažem da su ove tri godine bile kao bajka, zato što nisu. Hunter i ja nekad znamo da se posvađamo toliko da ne pričamo i po nekoliko dana. On i dalje zna da se isključuje do te mjere da sam par puta bila na rubu odlaženja od njega, i redovno se svađamo oko toliko glupih sitnica da znamo da budemo veoma toksični.

I zbog njegovog i zbog mog ličnog temperamnta smo nedavno krenuli na kod psihologa koji nam je toliko poboljšao vezu. I dalje učimo da komuniciramo, i i dalje je to dosta teško za njega, ali ne odustaje. Ne odustajem ni ja kada vidim koliko mu je stalo do toga da me ne izgubi.

Izašla sam iz sobe u kojoj sam se spremila i zajedno sa Katy se zaputila do sobe u kojoj je bila Ellie.

"Daria?"

"Molim?" Upitala sam odmah sa vrata zastavši kada sam ugledala uspaničenu Ellie.

"Da li je normalno da baš ovoliko paničim? Mislim da nije. Zato što me nešto jako steže i imam ogromnu knedlu u grlu i..."

"Stani, stani, polako." Uzela sam je za ruke i natjerala je da me pogleda direktno u oči. Katy je stajala pored nas držeći čašu vode u ruci. "Kao prvo, izgledaš prelijepo." Blago sam joj se osmjehnula.

Stvarno je bila prekrasna. Kosa joj je bila svezana u visoku elegantnu pundžu sa krunom za koju je bio zakačen veo koji se pružao sve do poda. Haljina je bila baš u stilu princeze, ogromna i raskošna i svuda po njoj bili su razasuti sitni dijamanti.

"A kao drugo, moraš da se smiriš. I znam da je to teško i zamisliti u ovoj situaciji. Ali pomisli na Jacoba. Zamisli kako bi se on osjećao da ga ostaviš na oltaru." Vidjela sam momenat kada je Ellie počela da se smiruje i da prihvata situaciju. Klimnula je glavom i jednom duboko udahnula.

"Da. Da, u pravu si. Volim ga. I nisam džabe provela tri godine toliko daleko od njega da ga sad ostavim. Moram... Moram samo da se saberem. Ne mogu da vjerujem da se ovo dešava, znate? Nekako, mladi smo. Ali u isto vrijeme, znam da... Da želim ovo više nego išta. Ima li to smisla."

"Apsolutno nema." Dobacila je Katy i sve tri smo se nasmijale. "Ali to ne znači da to što osjećaš nije ništa manje ljubav nego kada bi tačno znala šta želiš." Sve tri smo zastale na nekoliko sekundi, svaka razmišljajući o svojoj ljubavnoj priči, pronalazeći se u toj rečenici.

"Znate šta? Idemo. Ne mogu više da čekam. Koliko god voljela Jacoba, znam da ću da se uplašim i da se neću ni vjenčati danas ako budem morala čekati još samo jedan minut. Izludiću."

"Šta čekamo onda?" Široko sam se osmjehnula i izašla prva.

***

Vjenčanje je prošlo bolje nego što sam očekivala. Čak štaviše, bilo je savršeno. Kada su oboje rekli svoje zavjete i to sudbonosno da, Ellie se mnogo više opustila i nije napuštala Jacoba.

Trgnula sam se kada sam osjetila drmuckanje. Otvorila sam oči i pogledala u Huntera koji me je nosio uz stepenice prema našem stanu.

"Kad sam zaspala?" Upitala sam zijevnuvši i samo se još više ušuškala uz njega.

"Prije nekih pola sata. Nisam htio da te budim. Nastavi da spavaš.."

"Moram da skinem šminku. I haljinu."

"Ja ću za sve da se pobrinem, Anđele. Nije mi prvi put da moram da te presvlačim." Udarila sam ga u rame ali vrlo brzo zatvorila oči i zadovoljno se osmjehnula.

"Šta bih ja bez tebe?" Poljubio me je u glavu, a onda otključao stan i ušao unutra. "Volim te, Hunter."

"Volim i ja tebe, Anđele." Odgovorio je dok me je nosio prema našoj sobi, a ja sam osjetila kako me ponovo brzinom svjetlosti hvata san.

"Ponovi to. Volim da te čujem kada to kažeš."

"Volim te." I sa tim riječima koje sam posljednje čula, i malim omsjehom na licu, utonula sam u san pustivši Huntera da se pobrine za mene.