Slomljen ✔

6.Iznenađenje

Daria P. O. V

Naredni dan sam ponovo natjerala Roya da me doveze ranije u školu zato što i dalje nisam bila spremna da se suočim sa svojim prijateljima. Mom bratu je to postalo sumnjivo i čitavo vrijeme tokom vožnje me je ispitivao da li me iko maltretira, a ja sam uz mnogo muke uspjela da ga uvjerim da je sve u redu. Međutim, moje misli su radile tolikom brzinom kada sam ispred škole ugledala Millie koja je gledala u naš auto na taj način da sam shvatila da više nema bježanja.

"Aha, sada shvatam. Svađa sa prijateljicom. Zašto tako nisi odmah rekla. Ja ovdje mislim da neko hoće da te jebe, a vi ste se posvađale vjerovatno oko toga kojoj bolje stoji plava boja." Prevrnula sam očima i bacila na njega čokoladicu koju sam jela.

"Samo šuti. Nemaš pojma šta se dešava i šta sam saznala."

"Šta? Da se Millie zapravo zaljubila u tebe?"

"Roy, molim te. Hoćeš li samo na trenutak da se uozbiljiš i da me saslušaš?" Kada je shvatio koliki je očaj u mom glasu, i sam se uozbiljio i nakon što je uparkirao auto svu svoju pažnju preusmjerio na mene.

"Šta je bilo?"

"Ja... Ne mogu... Ne znam da li bih trebala da vjerujem tračevima. Sve mi se pomutilo, a ne znam šta da mislim." Gledala sam Roya u čijim su plavim očima bile povezane zbunjenost i frustracija. Znala sam da će ubrzo da poludi ako mu ne kažem šta se dešava i šta sam čula.

"Daria, jebeno mi reci šta je bilo."

"Ja... Čula sam neke tračeve. Koji uključuju Ellie. I ne znam kako bih trebala da se ponašam prema njoj, da li da je pitam da li je to istina, da li da razgovaram sa Millie. Šta ako se uvrede što sam i na trenutak posumnjala u nju..." Počela sam već uveliko da paničarim. Nisam imala prilike nikome da se obratim već ovih nekoliko dana provedenih u mučenju, i sada shvatam koliko sam glupa što jednostavno nisam sve odmah ispričala Royu, jedinoj osobi koja me zna istinski u dušu.

"Daria, samo se prvo smiri." Uhvatio me je za ramena i pogledao ravno u oči. Naša blizanačka povezanost me je zaista smirila dok sam gledala u njegove plave oči u kojima sam mogla sebe da vidim. "Tako je. A sada, ispričaj mi kakve si čula tračeve." Klimnula sam glavom i progutala pljuvačku prije nego što sam mu sve u detalje ispričala kako se desilo i šta je bilo te šta sam saznala. On me je bez riječi slušao gledajući ravno ispred sebe u drveće koje okruživalo našu školu.

"I, šta misliš? Da li bi to mogla da bude istina?" Kada je uzdahnuo i počešao se po glavi, a onda nervozno prošao rukom kroz kosu, imala sam osjećaj da ću ponovo da dobijem napad panike. "Roy? Da li... Da li ti nešto znaš?"

"Pa, nisam siguran da je to baš tačno, ali da, čuo sam da je Rick upetljan i u mnogo gora posla nego što je droga. Pokušaću to sve da istražim i raspitaću se o Ellie. A do tada te želim podalje od nje. Ne bih mogao da podnesem kada bi te ona uvukla u nešto takvo za slučaj da je istina. Ne smijemo da rizikujemo." Klimnula sam glavom stisnuvši ruke u pesnice.

"A šta ću sa Millie? Kako da joj objasnim zašto sam je izbjegavala zadnjih nekoliko dana? I sam znaš koliko smo bliske."

"Da, znam. Reci joj da je Billie ugino i da ti je trebalo prostora." Billie je naš 14 godina star pas koji se trenutno jedva drži na nogama. Svima nam mnogo znači tako da je Royeva ideja zapravo genijala jer mislim da se zaista i bih ponašla distancirano od sviju kada bi se to desilo.

"U redu. Dovraga, čeka me jedno opasno ispitivanje."

"Hajde. Snađi se kako znaš. A ja ću da se raspitam po školi." Poljubila sam ga nabrzinu u obraz i izašla iz auta zaputivši se ravno prema Millie koja je sjedila na klupi i gledala u nešto na svom telefonu. Izgledala je umorno i nenaspavano i znam da je to zato što je ovo zaista prerano da se dođe u školu, a ona nije tip ranoranioca. Primjetila sam i koliko je utučeno izgledala, a oči su joj bile crvene. Znajući da to ne može da bude zbog mene, baš toliki nered, sjela sam pored nje i obgrlila je čvrsto.