Fight For Us

16.

*Nekoliko dana kasnije*

Anna's P.O.V.

"Anna, škola ti je ubrzo." Čula sam zvuk majke. 

"Imam vodene kozice, zar se ne sjećaš?" Rekla sam bezvoljno i iznervirano. Po cijeli dan nisam ništa radila. Samo sam pila krv i ležala. Doslovno nisam imala volje raditi ništa. Izašla sam jednom samo i to da se vidim s Ashtonom, nikako više. 

"Ah da." Rekla je iznervirano, a zatim je izašla. Morala je na posao. 

Odlučila sam se ipak ustati, nabiti duksericu i naočale te prošetati do Nikki. Kada kažem prošetati mislim na to da se idem ušuljati u njenu sobu i istjerati je iz pameti. 

To sam i uradila, za par minuta sam već kroz prozor uletjela tamo, ali nje nije bilo. I što je sada tu mogu. Skočila sam s njenog prozora i utekla sam u gradić blizu Arnolda. Tamo me nitko ne zna i imaju Starbucks i to je točno ono gdje sam otišla. 

Ne znam zašto Nina ne voli frape, ni ostalu ljudsku hranu što se toga tiče, ali ja baš volim. Možda to ima veze s time što sam u mladim danima bila toplokrvna.. Ne znam ni ja, ali volim ljudsku hranu. 

Prvo sam otišla u Starbucks i uzela sam frape, a onda sam požurila u MCD. 

Naravno moja požuda za krvi je jača od potrebe za bilo kakvom ljudskom hranom, ali ljudska hrana mi pomaže kada previše želim krv. Naravno i dalje svakodnevno pljačkamo krvne zalihe bolnica jer se dosta nas trudi nikoga ne ubiti i pijem svoje dvije bočice dnevno. 

Naravno, smijet ću ubijati čim navršim osamnaestu, ali sve da i nekog ubijem, nitko mi nebi smio ništa jer ipak sam ona izabrana. 

Mislila sam malo da odem do Nine, ali neka. Odlučila sam još malo ostati u ovome gradu, a zatim opet otići do Nikki. S njom sam nekako više sjebala. Bilo mi je zanimljivo hodati nepoznatim gradom, a uz to nitko ne zna da sam ovdje. To je također velik plus. 

Ne moram se brinuti da će me vukodlak ili par nekih od Evanovih vampirića zaskočiti. Najgore od svega je to što Evan može upravljati drugim vampirima, osim naravno s nas 2% koji imamo štit. To što imam štit me praktički čini jačom od njega. 

Mislim jača sam svakako, hehe. 

Kada sam došla u Mc Donalds, dok sam uzimala hranu usput sam pročitala misli curi koja je tamo radila. Navodno slučajno sam je dodirnula i moj dodir je opekao. Ajde dobro. 

Uzela sam svoju hranu, a zatim sam izašla i pronašla sam sebi klupu u parku na koju sam sjela i  jela hranu koju sam kupila, a zatim sam počela razmišljati o ovome što mi se maloprije dogodilo. Možda sam počela razvijati i onaj dar što ga volim zvati elektrošoker. To bi bilo lijepo, ali zašto sam ovu curu trenutno opekla? 

Mislim da je to zbog moga raspoloženja. Teže je kontrolirati se kada nisi dobre volje. 

Dobila sam poruku od Asha koji je još uvijek, koliko ja znam, bio u školi. 'Gdje si, jeli ti dosadno?' Nisam sigurna zna li da sam utekla od kuće ovdje, ali vjerujem da ću mu reći. 'Nije, jedem.' Vratila sam i nastavila sam razmišljati i čitati misli ljudima oko sebe. 

Na primjer, prolazili su cura i dečko. Ona je bila zaljubljena, a on joj se samo htio uvući u gaće. Poslije toga je prošao čovjek koji je bio veseo jer je osvojio neke novce na lotu. 

Poslije toga je prošlo nekoliko djece koja su razmišljala što bi igrali, a ubrzo sam osjetila da mi se nečije misli približavaju s leđa. Nisam se htjela okretati, ali ubrzo je taj netko svakako došao do mene i sjeo na moju klupu.. To je bio neki dečko kojega prvi put u svome životu vidim. 

"Zašto tako lijepa mlada dama sjedi sama.." Upravo sam čula najizlizaniji ulet na svijetu jeej. 

"Zato što mrzi sve koje zna." Zagledala sam se u njega i pročitala sam mu misli i kada sam vidjela da razmišlja o Evanu počela sam smišljati plan da pobjegnem od njega. Sutra je puni mjesec i nemam pojma što se sprema, ali čudno mi je ovo. 

"Mogu li ti praviti društvo?" Upitao je ulizivajući  mi se. "Siguran sam da ćeš mene mrziti malo manje od ostalih." Nasmiješila sam mu se. 

"Zašto ne.." Rekla sam uvjerljivo. "Ja sam Anna, drago mi je." Pružila sam mu ruku, koju je on naravno prihvatio. Glup potez, sada znam sve o njemu. Definitivno je Evanov vampir i moram ga se što prije riješiti. 

"Ja sam Jake. Želiš li da negdje odemo?" Upitao me na što sam klimnula glavom. Namjerno sam mu pogledala u leđa i sa svojom fix idejom sam nastavila kada me upitao što je. 

"Izgleda da si se na nešto naslonio, čekaj." Rekla sam mu praveći se da mu brišem mrlju s dukserice i nabila sam mu njegovu kapuljaču da me ne vidi dok bježim. "Imam u torbi maramicu, samo malo.." Promrmljala sam i potrčala sam što sam brže mogla. 

Vjerojatno sljedećih par sekundi nije ni skužio da me nema, ali ja sam sada već na pola puta prema Arnoldu. Opet idem do Nine i ako je opet nema, ima da se bacim na kolac. Evo svega mi. 

Kada sam uletjela u njenu sobu, opet nije bila tu. Odlučila sam joj samo napisati na papir poruku. 

'Hej, bila sam ovdje danas dva puta. Kada sam otišla prvi put, prošetala sam u grad do i tamo me pokušao zavesti jedan od Evanovih, ali pobjegla sam mu. Najbolje da se pravim da ne znam što sam, tako ću najbolje proći.'

Baš kada sam htjela pisati dalje, osjetila sam nekoga iza sebe. Bila sam sigurna da je to bio Evan, pa sam nastavila pisati.

'Nikki, Evan je iza mene. Pomozi mi, mislim da nemam gdje. Valjda neće vidjeti da ovo pišem i ako se ne vratim reci Ashu da ga volim.' Napisala sam najbrže što sam mogla, a zatim sam okrenula papir i napisala sam još nešto da Evan misli da sam to nešto pisala. 'Nina i Nikki, oprostite molim vas. Najviše vas volim.'

Namjerno sam šmrcnula i kada sam se okrenula trudila sam se izgledati poplašeno kada sam ugledala Evana. "Eva-.. Gospodaru Evane, što vi radite ovdje?" Upitala sam glumeći strah. Čak sam stekla sposobnost da promijenim boju očiju kada glumim nešto.. Ovisno o raspoloženju koje glumim. 

"Rekao sam ti već, vidjeti ćemo se uskoro." Pogledala sam iza njega prema vratima od sobe smišljajući još jedan fiksni plan za bijeg. 

"Nikki, spusti ruku.." Rekla sam panično gledajući prema vratima na kojima nije bilo ničega, a kada se on okrenuo prema tamo, utekla sam kroz prozor i trčala sam što sam brže mogla, ali skužio me odmah i krenuo je za mnom.. "Možeš bježati, ali ne možeš pobjeći." Derao se za mnom dok sam krivudala šumom uz Arnold. 

Okolovila sam oko putanje po kojoj je on trčao i trčala sam natrag prema Nikkinoj kući i uskočila sam u njenu sobu. Prošla sam kroz njenu kuću derajući se. "Nicole!!!" Ubrzo se opet našao iza mene i zabio mi kolac u leđa. Odmah sam pala i nastala je crnina. 

Osjetila sam da sam slaba i da me je uzeo naručje i krenuo me nositi..