Fight For Us

31.

Nikki's P.O.V.

"Ovaj put nije bilo toliko bolno, ali možemo probati opet." Klimala sam glavom i opet sam ga gađala. Trenirala sam gotovo svaki dan otkada sam pročitala one knjige o nama koji smo izabrani. Bila sam do kraja odlučna da kada dođe dan, ja ću biti spremna na sve.

Ispružila sam ruke i ciljala sam prema Ashu. On se izmicao, a ja sam ga gađala svojim čarolijama. U početku sam često promašivala, ali sada kada sam postala preciznija, mogla sam se više fokusirati na koju čaroliju koristim, koliko je jaka čarolija i te neke ostale tehničke stvari. Išlo mi je odlično i bilo mi je drago zbog toga.

"Ok, lakše malo sada, ovo boli."

Nasmijala sam se i malo sam oslabila jačinu čarolija. "Znam da je bolje vježbati na tebi, ali možda da bacaš kamenje u zrak ili tako nešto da mogu malo jače stvari vježbati?" Slegnuo je ramenima kao da mu je svejedno i počeo je skupljati malo veća kamenja.

"Samo reci kada budeš spremna." Klimala sam glavom, a zatim sam duboko udahnula i izdahnula. Istegnula sam ruke i prste, a zatim sam bila spremna na sve.

"Idemo." Rekla sam s osmijehom.

"Tri.. Dva.. Jedan.. Sad!" Počeo je bacati kamenja u zrak. Prvih par sam promašila jer je lakše pogoditi čovjeka u punoj veličini nego neki tamo kamen, ali nakon nekoliko pokušaja me krenulo i opet sam se mogla fokusirati na jačinu udaraca.

Jedan po jedan, pogađala sam kamen po kamen, ali nije mi bilo dovoljno to što sam ih pogađala jer to neće pobijediti Evana. Trebalo mi je nešto više. Odlučila sam se još malo fokusirati i uspjela sam. Kada sam osjetila da mogu, ispalila sam čaroliju najjače što sam mogla i pogodila sam točno u taj kamen. "Woah.." Promrmljala sam čudeći se samoj sebi.

"Doslovno si ga smrvila." Nije preuveličao. Kamen sam doslovno pretvorila u prah i bila sam ponosna na sebe. "Drago mi je da smo se vratili na kamenja. Ne bih želio da se meni desi ovako nešto." Zasmijala sam se, a onda sam još jednom duboko udahnula i imala sam neki osjećaj da je vrijeme da idemo kući. Ni sama ne znam zašto, ali bilo je vrijeme da idemo.

Uzela sam par svojih stvari koje su stajale sa strane, a zatim sam krenula. "Dosta za danas, moramo natrag kući." Odmah se složio sa mnom i krenuli smo natrag.

Trebalo nam je nekih pola sata da se vratimo. Puno smo se brže i lakše vratili jer smo išli nizbrdo. Svaki dan smo sve jači i jači, a zbog toga smo također i sve sretniji i sretniji. Znamo da ćemo se napokon moći suočiti sa Evanom i svim ostalim vampirima koji su na njegovoj strani i koji će nam pokušati stati na put.

Kada smo napokon stigli ispred moje kuće, pozvala sam ga da uđe na večeru i pristao je. Ušli smo u kuću pričajući o treninzima zadnjih dana, ali prekinula sam ga usred priče jer sam osjetila da nismo bili sami. "Ash, nešto nije u redu. Još neko je tu." Šapnula sam pokušavajući što tiše razgledati po kući.

"Evan?" Šapuno je, ali sam ga samo opet ušutkala.

Tiho sam došla u dnevni boravak i ostale prostorije na donjem katu, ali nisam pronašla nikoga. To znači da je zabava sigurno na gornjem katu. Lagano sam se popela po svojim stepenicama koje su toliko stare da su škripale sa svakim mojim korakom. Lagano sam došla do vrata svoje sobe i odmah sam znala da je netko unutra. Pokazala sam prsom prema sobi gledajući u Asha, a onda sam napokon odlučila ući.

Naglo i agresivno sam otvorila vrata i odmah sam ispružila desnu ruku spremna da pretvorim u prah osobe koje su bile u mojoj sobi. "Ne mičite se!" Zaderala sam se iste sekunde. Ispred mene su bile dvije siluete okrenute leđima s kapuljačama preko glave i ruksacima na leđima. "Lagano se okrenite i ne pokušavajte ništa, inače ste gotovi." Govorila sam oštrim glasom.

"Što je Nikki? Ne prepoznaješ najbolje prijateljice?" Ispružena ruka koja se doslovno bila ukočila od nervoze se lagano počela opuštati.

"Anna?" Ash koji je bio u hodniku, uletio je u sobu dok je meni osmijeh lagano prodirao na lice.

Anna's P.O.V.

Okrenule smo se i ugledale smo Nikki i Asha. "Sigurno smo vam falile." Rekla sam sa ogromnim osmijehom. Obje smo u tome trenutku potrčale prema oboma. Ja sam zagrlila Asha, a Nina je zagrlila Nikki, a onda smo se zamijenile.

"Uopće ne znam što da kažem.. Ovo je tako nestvarno.." Mrmljala je dok se nalazila u čvrstom Nininom zagrljaju iz kojega se vrlo teško bilo izvući. To i sama znam iz iskustva. 

Što se Asha tiče, ni njemu nije bilo puno bolje. Držala sam ga tako čvrsto i nikada ga više nisam htjela pustiti iz svoga zagrljaja. Nakon sve ove potrage, napokon smo opet bili zajedno i ponovno sam bila do kraja sretna i ispunjena.. "Tako si mi falio.." Promrmljala sam tiho i dalje mu praktički lomeći kosti svojim jakim zagrljajem. "Ne želim se više nikada odvojiti od tebe.." 

"Volim te.." Lagano se odmaknuo koji centimetar od mene, a onda me poljubio. Opet sam se osjećala potpunom. Sada kada smo zajedno, ne može nam nitko ništa..