GABRIELA -Markov anđeo- (Rajderovi #2)

-Prolog-

Gledala je svoj anđeoski odraz u retrovizor dok je odlazila, ili bolje rečeno bežala sa zabave na koju shvatila je, nije ni trebala dolaziti. Bila je tu zbog toga što je želela saznati pripada li tom svetu, kao i zbog toga što mu je on pripadao, a sada je poput Pepeljuge, pokušala neopaženo zbrisati pre nego sat otkuca ponoć.

"Šta sam koji kurac mislila da će se desiti?", pitala je glasno, iako nije bilo nikoga da joj odgovori.

"Da ću se samo pojaviti i odjednom, puf, postaću jebena Anastasija. Mogla sam tako i da stojim u garaži i čekam da postanem auto!", nastavila je da priča sama sa sobom.

Opsednuta popularnim filmom o toj vrsti života, koji je gledala nebrojeno mnogo puta, mislila je da zna šta je čeka. Kada joj je predložio da odu zajedno na taj privatni parti, za koji je on zbog novca i imena imao pozivnicu iako je bio samo klinac, i da vidi da li je to ono što želi, oberučke je prihvatila jedva se suzdržavajući da ne vrišti od uzbuđenja.

"Koja sam ja guska?!"

Želela je da preispita sebe, da dobije odgovore na neka pitanja koja su je u poslednje vreme počela mučiti, pogotovo od kada joj je on pokazao šta bi moglo biti. Prepoznao je u njoj nekoga, koga ona do tada nije bila spremna pustiti na površinu, jer nije bila sigurna ni ko je to ko se stidljivo krije u njoj. Mislila je da će to večeras, uz njegovu pomoć napokon otkriti.

E pa, dobila si svoj odgovor, jesi li srećna?, podrugljivo je pomislila udaljavajući se od ogromne zgrade, koja je svake sekunde postajala sve manja i manja.

Shvatila je da se očigledno u njoj krije obična kukavica, kao i da taj svet nije onakav kakvim ga je zamišljala. Ljutito je strgnula masku koja joj je prekrivala lice i bacila je na sedište pored.

Čak su i maske nabavili da bi kopirali zabavu sa ekrana, bar je tako ona mislila, i to joj je kada su dolazili dodatno zagolicalo maštu. Sada na odlasku, shvatila je da ona i organizatori zabave očigledno nisu gledali iste filmove i da su maske postojale samo i isključivo da bi se zaštitio identitet nekih ljudi, ne da bi ispunili fantazije jedne klinke.

Od jačine udarca, bela maska anđela je odskočila i pala na pod, nekoliko sekundi vibrirajući, a onda ostala beživotno ležati na ne baš čistom crnom otiraču za noge. Nije više izgledala glamurozno i elegantno kao na početku večeri, i sa maskom, i ona atmosfera bajkovitosti je počela sve brže da isparava.

Ponovo je vratila pogled na retrovizor i u nju je ovaj put gledalo simetrično, većina bi rekla lepo lice osamnaestogodišnje devojke, koja je na trenutak zamenila maštu i stvarnost. Koja je pomislila da je kao u filmu i ona pronašla svog dominantnog milionera, i da će napokon dobiti svoju romantičnu priču koju je priželjkivala.

Njena verzija jeste bila malo drugačija od uobičajenih, ali mislila je da zaslužuje jedinstvenu bajku, i tek prilično bukvalan udarac u zadnjicu izbio joj je iz glave sve maštarije, i vratio je u realnost.

Ceo život je bila zaštićena, mažena i pažena od strane roditelja, tretirana kao princeza. Svaki momak sa kojim je izlazila držao ju je kao malo vode na dlanu, ispunjavao svaku njenu želju i uglavnom bio naporan i dosadio joj u roku od mesec dana. Zato je bila euforična kada je naletela na nekoga potpuno drugačijeg. Nekoga ko joj nije popuštao, ko joj nije dozvoljavao da vodi glavnu reč. Ko nije molio za njenu pažnju već je zahtevao. Otkrila je da je to nešto što je neverovatno privlači i mislila je da je on baš ono šta je tražila, šta joj je trebalo.

Nažalost, čim je videla njegovu malo mračniju stranu, i grubost koju je očigledno imao skrivenu u sebi, uplašila se, podvila rep i pobegla.

Da bi otkrila svoju drugu stranu, tražila je od njega da joj pokaže taj deo sebe, da se on otkrije pred njom i pokaže joj se u svetlu u kojem ga čak ni njegovi najmiliji nisu upoznali, ali onog trenutka kada je dobila ono šta je tražila, kada joj se pokazao, predomislila se i potisnula onu svoju stranu koja je to veče počela da se budi.