GABRIELA -Markov anđeo- (Rajderovi #2)

-12-

Gabriela se probudila prilično odmorna i raspoložena, uprkos činjenici da je celu noć bila veoma svesna gde se nalazi i pored koga. Nije moguće opustiti se i čvrsto spavati kada sve vreme pokušavaš tačno da znaš gde se nalazi ruka muškaraca sa kojim deliš krevet, a često se nalazila oko njenog struka, gde mu se nalazi noga, koja je nekoliko puta bila prebačena preko njenih i mobilisala je kompletno, a gde glava. Potpuno se razbudila kada je ta ista glava rano ujutro završila na njenim grudima. 

Njegovo lice je bilo toliko blizu njene bradavice, koja je opet toliko štrčala, da se Gabriela bojala da će uništiti to prelepo lice tako što će mu iskopati oko. Srećom po njega,  ubrzo se pomerio pa je ta opasnost prošla, ali zato se nova stvorila. Ovaj put, njen stomak je bio u opasnosti da bude proburažen tupim kopljem, koje je štrčalo sa donjeg dela njegovog tela mnogo više nego njena bradavica i za Gabi više nije bilo spavanja.

Jebote, ja ipak mislim da to čudo neće moći stati u mene, prolazilo joj je kroz glavu. Šteta, a baš sam se zagrejala za tu ideju. On i ja, on u meni, ja i on spojeni,...

Dobroooo Gabriela, ajde malo da se prebacimo i fokusiramo na neki drugi deo njegovog tela dok nisi izazvala požar spontanim sagorevanjem.

Poslušala je svoje unutrašnje ja koje je bilo malo manje napaljeno i iskoristila priliku da posmatra Marka tako usnulog, nesvesnog i na dohvat ruke. Nije želela da ga probudi i to ju je jedino zaustavilo u nameri da dodirne to lice ispred sebe.

Raskošna lepota nije ni malo umanjila njegovu muževnost. Razbarušena crna kosa padala je po čelu, par dana stara, jednako tamna brada uokviravala je blago otvorene meke i veoma primamljive usne, a kapci sa velikim gustim trepavicama skrivali su oči koje su bile jedan od njegovih najjačih aduta. Pored fantastičnog tela, neverovatnog lica, oštrog jezika, bezobrazne mašte,...

A, ima li išta na njemu što ne smatraš adutom, majke ti? pitao je onaj isti sarkastični glasić u njenoj glavi od malopre, koji je izgleda uvek bio prisutan kada je razmišljala o Rajderu.

Hrapav, skoro promukao pospan glas trgao ju je iz razmišljanja.

„Mozak će ti pregoreti!"

„Ti si budan?"

„Nisam, pričam u snu," odgovorio je Mark mrzovoljno na njeno pitanje i dodao: „A sada nastavi spavati i prestani me dekoncentrisati."

„Mrgude, ja ležim i ćutim. Kako te dekoncentrišem, majke ti?" pitala je, ispravljajući se u sedeći položaj i posmatrajući njegove i dalje zatvorene oči.

„Razmišljaš!" promrmljao je u jastuk i ne obrazlažući svoj odgovor, očigledno ne baš preterano raspoložen za priču, okrenuo se na stomak, zagrlio jastuk i nastavio spavanje. Ili tačnije pokušao ponovo zaspati, jer ipak ma šta rekao, nije pričao u snu.

Gabriela je kao i uvek bila raspoložena za priču, a iako je znala koliko zna biti naporno kada neko ne zatvara usta i konstantno nešto zapitkuje dok pokušavate spavati, nije prekidala. Bila je namerno iritantna i nije joj čak ni bilo krivo zbog toga.

„A ti sada čitaš misli ili šta? Kako može da ti smeta moje razmišljanje?"

Očigledno ga je već prilično iznervirala jer se naglo odigao od kreveta i naslanjajući se na podlakticu jedne ruke, otvorio oči i škiljeći u nju, što od pospanosti, što od raspoloženja rekao: „Ne čitam misli, ali kada si osetila moj dignut kurac pribijen uz sebe, ukočila si se, onda si počela sa meškoljenjem, pa ubrzanim disanjem. Zatim si počela da se pregrejavaš kao da imaš groznicu, onda si pokušala očima da mi probiješ lobanju piljeći u mene i pri tom sve vreme razmišljajući tako glasno da sam skoro mogu da čujem točkiće u toj tvojoj maloj glavici kako se okreću."