GABRIELA -Markov anđeo- (Rajderovi #2)

-7-

"Dobro profesor izgleda, ali nekako, previše surferski," vikala je Roza Gabrieli na uho, pokušavajući nadjačati glasnu muziku koja je treštala klubom u kojem su se nalazile.

"Surferski?" ponovila je Gabriela upitno, okrećući glavu ka pomenutom muškarcu koji je sedeo sa njene leve strane, odmeravajući ga.

"Sav mi je mnogo fin, mnogo plav i preplanuo," objasnila je Roza malo tiše, jer se predmet njihovog razgovora okrenuo ka njima i pogledao ih, ali je brzo nastavila: "Veruje meni, ja sam slikar. Totalno se razumem u boje. Mnogo su bolja ona dvojica koja su otišla pre kraja časa. Mračni, ogromni i iscrtani. Totalno moji tipovi."

Završila je priču podizanjem flaše usnama i otpijajući poveći gutljaj piva, pri tom se alavo oblizujući. Ne zbog pića, već zbog muškarca koji je stajao ispred njihovog separea i gledao je. I koji je takođe bio njen tip.

Gabi je odmahnula glavom, smejući se. "Da, verujem da su ti se oni više dopadali od profesora. Možda bi oni i ostali da si ti bila model. Možda ni oni ne vole plavo, već tamno i iscrtano", našalila se Gabi na svoj račun, a druga devojka se glasno nasmejala nazdravljajući u to ime.

"Pa draga Jed, ko ne voli tamno i iscrtano ne zna šta valja. Ja sam ti kao živo umetničko delo."

"Ti si pijano živo umetničko delo," rekla joj je Gabi na uho, a Roza se počela grohotom smejati i odjednom  ustajući rekla: "Napaljeno, pijano umetničko delo, ako baš moraš da znaš. Ali onaj prvi deo ćemo ubrzo rešiti."

"Srećno sa tim," vikala je Gabi za njom, ali njene reči su se izgubile među glasnom muzikom i bukom koja ih je okruživala. 

Gledajući za Rozom, Gabi je razmišljala i o tome kako su ona dvojica bajkera otišli ne zato što je ona bila suviše plava za njihov ukus, već zato što ih je dotični gospodin isplatio da bi zauzeo njihovo mesto, ali nije želela to naglas da izgovori i da Rozi povoda za pitanja na koja nije imala odgovor. Nije želela ni da pominje dotičnog platišu, pogotovo ne sada kada pored nje sedi drugi muškarac.

Nije bila na sastanku u pravom smislu te reči, ali svejedno. Prihvatila je profesorov poziv i red je bio da bar pokuša da mu posveti malo svoje pažnje.

Doduše, profa ju je već video skoro golu i pred njim je doživela orgazam, većina njenih pravih sastanaka nije se tako završila, ali svejedno, nije želela ni da mu daje neke ideje dok ne bude i sama sigurna šta želi. Zbog toga mu je rekla i da se nađu u klubu. Nije želela da dolazi po nju i da pomisli da je to nešto više od običnog pića. Čak su i sedeli sa Rozom i njenim društvom i iako je mogla primetiti da je profa imao nešto drugo na umu, njoj je ovako više odgovaralo.

Uprkos tome što nije bila na sastanku, nije želela ni da priča o Rajderu, nije želela da razmišlja o Rajderu, nije želela Rajdera i tačka.
A onda ga je ugledala i shvatila koliko je sve to netačno i koliko u stvari laže sebe.

U zamračenoj prostoriji, pored ogromne gužve i dima, kako je zakoračio kroz vrata kluba, u manje od minute, njegove oči su sa čak druge strane prostorije pronašle njene.
Blago mu se jedna strana usana pomerila na gore kada su im se pogledi susreli i taj kontakt očima prouzrokovao je da mu usne blago zatitraju od zadovoljstva, kao i čitava njena unutrašnjost.

Setila se do čega su je te oči boje čokolade dovele ranije toga dana i toplota se proširila njenim telom brže nego šumski požar u letnjem, sušnom periodu.

Ako nastavim ovako verovatno ću dobiti meningitis, od preterane temperatura! Ili ću planuti od spontanog sagorevanja i usput postati masovni ubica. Pitam se koliko požarnih izlaza ima na ovom mestu?