GABRIELA -Markov anđeo- (Rajderovi #2)

-14-

A/N: Malo sam preterala i zaigrala se pa se ovo poglavlje oteglo u nedogled. Odmah da napomenem da deca, oni sa slabim srcem i oni koji su suviše fini ne nastavljaju dalje sa čitanjem. Nije ovo ni blizu onoga što ja znam da Vi čitate, ali fer je da upozorim one koji ne vole ovakve stvari.  

Vi, zdravi, hrabri i punoletni,... uživajte! (Ja znam da ja jesam dok sam pisala :-*)

Seo je na ivicu kreveta ispred nje, ispruživši svoje duge noge tako da su mu stopala, prekrštena u zglobovima, skoro dodirivala desnu stranu njenog tela. Gornji deo svoga, podupreo je rukama, naslonivši dlanove na dušek i tako poluzavaljen i opušten, izgledao je kao zadovoljni mačor koji je već omrsio brk i davao lažni osećaj sigurnosti malenom mišu ispred sebe. Mračna želja koja je izbijala iz njegovog pogleda jedina je odavala potrebu da napadne i potvrdila sumnje da ni u kom slučaju nije bezopasan, iako je njegovo telo bilo naizgled malaksalo i mirno. Plen je ionako već ušao dobrovoljno u zamku, pa zašto da se malo ne poigra sa njim? Uostalom, to joj je i obećao.

"Skini majicu!" 

Njegov glas, dubok i grub zatutnjao je kroz sobu na takav način da je pretvorio svaki drhtaj koji je došao do nje u očajanu potrebu za olakšanjem. Potreba je bila stara, ali osećaj opet tako nov, intenzivan i neodoljiv. 

Sedeći ispred nje bez ikakvog fizičkog kontakta, posmatrajući je i naređujući joj ispunjavao ju je osećanjem takvog seksualnog uzbuđenja i želje da ju je snaga tih osećaja skoro uplašila! Nije bila u stanju da to opiše ili okarakterizuje. To je bilo potpuno drugačije od svih njenih prethodnih iskustva, ali je volela kako ju je terao da se oseća i znala je da ne samo da to želi, već da je to zaista bilo deo nje. Uvek je znala da joj nešto nedostaje a sada, gledajući tog muškarca, znala je i šta je to.  On, njegova dominacija i ova igra je ono što joj je bilo potrebno da bi se osećala potpuno zadovoljno i zadovoljeno. 

Krenula je brže bolje da se svuče jer je materijal već počeo da smeta njenoj ultraosetljivoj koži, a i vrućina je bila skoro neizdržljiva.  Na pola put, u trenutku kada je već počela da prevlači majicu preko grudi, zapovednički ton njegovog glasa ju je zaustavio.

"Polako!" A onda je malo blaže, tiho dodao: "Ne žuri, imamo vremena."

 Aha! Možda ti?! Ja ako nastavim ovako da se znojim, vlažim i curim istopiću se, nećemo ni do pipanja stići.  

Naravno, njemu nije rekla ništa samo je usporila i agonizirajuće polagano skinula sa sebe taj komad tkanine koji se nalazio na putu njegovom pogledu i bio prepreka između njegovih očiju i njene gole kože. 

"I grudnjak," rekao je odmah, čim je majicu ostavila na tepih pored sebe, ne sklanjajući pogled sa njenog lica, a prizvuk nečega mračnog i opasnog koje je odjednom začula u njegovom glasu nateralo ju je da na trenutak ona skrene pogled sa njega. 

Previše, osećala je previše toga i razmišljala je hoće li uopšte uspeti do kraja izdržati ovo što su počeli, ali kada je skinuvši grudnjak, pogledala na dole u svoje telo, svidelo joj se ono što je videla i to ju je ohrabrilo.  Prigušena svetla davala su taj neki ružičasti sjaj, tako laskav za ten i njene velike čvrste grudi nikada nisu izgledale tako dobro, sjajno i poželjno. Nadala se da će i on biti zadovoljan jer je zaista želela da mu ugodi. Sa grudnjakom je odbacila i sumnje, duboko udahnula i hrabro podižući glavu na gore pogledala ga u oči.