GABRIELA -Markov anđeo- (Rajderovi #2)

-3-

Postoje ljudi čija lepota opušta kao da gledate u umetničko delo, postoje ljudi čija lepota vas uprkos svemu ostavlja ravnodušnim, a onda je tu i on. Koji izaziva i divljenje i nervozu. Koji ometa da normalno razmišljate.

Žene su ga obožavale, a čak i muška sujeta ustakne pred njegovom harizmom, šarmom i izgledom. Imao je sve i znao to koristiti u svoju korist. Privlačio je ljude kao svetlost noćne leptire i Gabriela nije bila izuzetak.

Raširenih krila išla je pravo prema njemu i čak i da je htela, nije mogla skrenuti pogled. Svi ostali su u uporedbi sa njim bili zamagljena slika. Statisti, u filmu u kojem je on bio glavna uloga.

Neposrednost deteta, telo modela, osmeh zvezde, ličnost vođe i samouverenost pobednika. Popularnosti mu sa tim osobinama nije nedostajalo, pa čak i sada, u biblioteci, više očiju je bilo na njemu nego na svim knjigama zajedno. On ih je ovaj put sve ignorisao, što je bilo neobično, i pognute glave gledao u sto.

Prilazila mu je polako, želeći sebi dati malo vremena da smiri burnu reakciju svoga tela, koju je pogled na njega svaki put izazvao. Vremenom, nije više znala želi li da ga izbegava ili jedva čeka da ga vidi. Znala je samo da sunce izlazi i zalazi, dani se pretvaraju u mesece, meseci u godine, a ona ga luđački želi sve više i više.

Nije to bila tipična zaljubljenost, nije bila ni samo seksualna privlačnost, osećala je nešto što nije znala da opiše. Njeno celo telo počne da bridi, srce zakuca duplo brže, a um se zamrači svaki put kada se nađe u njegovoj blizini. Nije želela samo njegovo telo, želela je i njegove misli, njegove osmehe, njegove reči i njegovo srce. Sve je sebično želela za sebe i sumnjala je da je i on to možda znao.

Flertovao je sa njom povremeno, izazivao je, ali ništa više od toga. Nije prelazio granicu koju su davno postavili i iako je izgubila svaku nadu da će to ikada da se promeni, svejedno je dopustila sebi bar da mašta.

Njene fantazije su neretko obuhvatale te snažne ruke i prelepe velike šake sa dugim prstima, koje su sada bile na stolu ispred njega i pomerale se kao da nešto piše. U njenoj mašti, te ruke su njeno bespomoćno telo držale čvrsto prikovano za krevet ispod sebe, tako da ne može da pobegne. Te šake su prelazile po njenoj goloj koži koja se ježila pod njegovim moćnim dodirom, a ti dugi prsti...

Gabriela prestani! naredila je sebi, ne baš previše autoritativno.

Ne misli o tome kako su te duge mišićave noge identične onima koje si videla na svom zamišljenom kauboju, i ne misli o tome kako bi bilo da je umesto te male drvene stolice, tvoje malo telo ono što se nalazi između tih snažnih čvrstih muških butina...