GABRIELA -Markov anđeo- (Rajderovi #2)

-4-

Po drugi put toga dana, stajala je ispred kuće na čijoj su fasadi stajala ogromna slova grčkog alfabeta.  

Ovog puta malo drugačija atmosfera, a ona u mnogo drugačijem raspoloženju. Muzika je treštala, ljudi su ulazili i izlazili, a ona nije bila ljuta već se pitala na trenutak, zašto je pristala na ovo. Naravno, nije bilo potrebe dugo da mozga. Odgovor je bio jednostavan isto toliko koliko je razlog komplikovan. Mark Rajder. Rekao joj je da dođe i sada je tu. 

Nije naredio, zahtevao, ni molio. Rekao je, a ona nije čak ni pitala zašto, kada je pristala doći.

Znala je da njeno ponašanje neki ljudi ne bi shvatili. Čak ni ona sama dugo vremena nije. To je velikim delom i razlog zašto je upisala baš psihologiju. Da razume i da prihvati sebe kao ono što uistinu jeste. Samouverena, nezavisna, ambiciozna mlada žena koja veruje u ravnopravnost među polovima, koja je veliki protivnik nasilja u porodici, zagriženi aktivista prava žena i  čak bi se usudila nazvati se feministkinjom. Koja veoma ceni priliku koju su joj obezbedile mnoge hrabre i jake žene pre nje, da ima pravo da kaže šta želi, kad želi i gde god to želi. To je ujedno i jedna od privilegija koju je najviše koristila, pravo glasa. 

Ali isto tako, ona je seksualno submisivna žena. Neko kome je potreban muškarac koji će joj, da bi doživela vrhunac, u spavaćoj sobi sve to uskratiti.

Iz priča sa drugima, iz literature, a na kraju i iz ličnog iskustva shvatila je i da nije svejedno ni ko je muškarac koji će pokrenuti željenu reakciju. Moglo je stotinu muškaraca da joj nešto naredi, sve bi ih počastila srednjim prstom i verovatno sočnom psovkama, a sto prvi bi u njoj izazvao nagon da posluša, da se povinuje njegovim željama. To je bilo jače od nje.

Znala je koliko sjebano to zvuči, ali to je bila istina i napokon je to sebi priznala.
Nije to bila samo želja, to je bila potreba i ma koliko na početku odbijala da prizna tu stranu sebe, ma koliko se jedno vreme stidela sebe, koliko odbijala prihvatiti da je to ono što joj je potrebno, shvatila je da mora ako želi biti srećna.

Pokušala je to ignorisati. Pokušala je normalne stvari i ništa. Iz svake veze je izlazila sve nezadovoljnija i nesrećnija dok nije potpuno prestala pokušavati 'normalno'.