GABRIELA -Markov anđeo- (Rajderovi #2)

-9-

Kako li sam od puta ka verovatno najboljem seksu u svom životu, sa ubitačno jebozovnim muškarcem, u njegovom krevetu, na svilenoj posteljini vrednoj ko zna koliko, posle samo par sati završila sama, naslonjena na drvena jeftina vrata svoje sobe, pitala se Gabriela.

Sve je išlo kao podmazano, a onda su se negde na pola puta spotakli. U stvari posrnuli, zapeli, naišli na  prepreku, okliznuli.  Srećom nisu se okliznuli na baru koja se nalazila pod njihovim nogama kada je završio sa njom, ali to bi bilo daleko interesantnije.

Podsećanje na tu baricu i na to kako je nastala, uprkos svom umoru i neraspoloženju koje je pokušavala potisnuti, a koje je trenutno osećala, ipak je izmamila blagi osmeh na njeno lice. Stvarno me je dobro obradio, nema šta!
Šteta što nisam uspela da uzvratim uslugu, pomislila je smejuljeći se, a onda se uozbiljila i promrmljala sležući ramenima i uzdišući: "Jebiga!"

/... /

Iz uličice su, nakon što se ona nekoliko minuta oporavljala, krenuli ka,... negde. Bez reči ju je uhvatio za ruku i vodio je, a ona ga je bez reči pratila, ne mareći gde idu sve dok tamo idu zajedno i nastave gde su stali.

Zadnje što joj je rekao pre nego su zaćutali bilo je da očekuje da mu uzvrati uslugu. Doduše, rekao je to malčice drugačije, ali očekivanje je bilo isto tako da se nije zamarala konkretnim rečima, već planiranim delima. Sama pomisao na monstruma, koji se sudeći po onome što je osetila i što se naziralo kroz farmerke, nalazio među njegovim nogama, izazivala joj je sline u uglovima usana.

Kako li ću se izboriti sa tim čudom, pitala se na momente, ali nije se dala pokolebati i zastrašiti. Hrabro je koračala ka tom izazovu.

Jebem li ga, kada može Ro izaći na kraj sa onolikim kapitalcem, mogu i ja sa ovim! Valjda?

Razmišljajući tako, nije ni primetila kada su došli do parkinga, a kada su prišli ogromnom crnom džip koji je očigledno bio u njegovom vlasništvu, nije se mogla suzdržati i kroz nos je frknula: "Mogla sam i misliti!"
Jednostavno, ništa malo i neupadljivo ne bi ni išlo uz tog harizmatičnog, predivnog, ego manijaka, koji je samouverenost i raskalašnu opuštenost nosio kao plašt oko svojih širokih ramena.

"Šta je? Ovo privlači dame! Jeste da meni nije potrebna pomoć na tom polju, ali svejedno... Nije na odmet," arogantno je rekao, poklanjajući joj onaj svoj šarmantni, bezobrazno seksi osmeh, koji je uvek imao spreman za nju.
Razigrani Mark se vratio i ostavio u uličica onog dominantnog frika koji joj je, zaključila je, bio podjednako drag.

Ja sam veći frik od njega, ali bože moj, ne možemo svi biti normalni. Ko bi onda bio moj pacijent jednog dana? Naravno, ako ikada završim fakultet, dodala je u svojoj glavi.