GABRIELA -Markov anđeo- (Rajderovi #2)

-15-

A/N: Izvinjavam se na dugom čekanju, ali nisam još uvek kući i čak sam i ovo pisala preko mobilnog samo zbog vas. Zbog toga za sve eventualne greške, pravopisne, gramatičke, itd,... ne zamerite. Vaša S.J...

 Ljubim!!!

Probudio ju je topli dah na vratu. Njegov dah. Prepoznala ga je i promeškoljila se okrećući mu lice i iščekujući poljubac. Neko vreme se ništa nije dešavalo pa je polako otvorila oči, pospano se smeškajući i odmah shvatila da je to nažalost bio samo san. Bila je sama.

Desna strana kreveta bila je prazna i Marka, njegovog toplog daha i još toplijeg tela, pored kojeg se gnezdila celu noć, odavno nije bilo pored nje u krevetu.

Njegova strana bila je potpuno hladna kada je dlan polako stavila na nju i to joj je u trenutku pokvarilo raspoloženje.
Mislila je da će se probuditi u njegovom zagrljaju. Da će prvo što ugleda kada otvori oči biti njegovo prelepo lice. Da će je dočekati poljubac, uprkos tome što nijedno nije opralo zube, i da će joj dok joj sklanja pramen kose sa lica, poželeti dobro jutro svojim seksi promuklim glasom, koji će je odmah razbuditi.

Da li je mogla očekivati samo seks i ništa više, pitala se? Da li bih mogla prihvatiti nakon svog ovog vremena samo seks?

Nije očekivala bombonjere i pesme njoj u čast, nije očekivala da joj izjavi večnu ljubav nakon jedne noći, ali očekivala je ipak malo nežnosti nakon zadovoljstva koje joj je pružio.
Bila joj je potrebna bar mala doza romantike i bila je razočarana što on očigledno nije delio njeno mišljenje.

Sklonila je ruku sa praznog mesta pored sebe i odjednom osetila hladnoću i krenula da obmotava čaršav oko svog golog tela.

Saberi se Gabriela! Htela si seks, dobila si seks. I to fantastičan ni manje ni više. Nemoj da si prokleta i alava, ubeđivala je sebe, a onda se umesto nežnog 'dobro jutro', iza njenih leđa odjednom se prolomilo jedno oštro „ne pomeraj se" i Gabrieli je to došlo kao kec na desetku.
Kao iz topa je odgovorila: „Zajebi to Rajderu! Dok ne pišam i ne popijem jednu ekstra jaku crnu kafu nema igrica. Što se mene tiče možeš da drkaš, ako baš moraš da se rešiš jutarnjeg jarbola!"

Znala je da zvuči drsko i bezobrazno, ali ovako rano ujutro, tek ustala, nije mogla da glumi, a nije ni želela.

Uostalom sam je kriv. Sada neka ga opsluži desanka, umesto Gabriele, kada mu je bilo teško ležati pored mene bar dok se ne probudim.

Ona je ležala na stomaku dok je u glavi vodila svoj mini monolog i krenula da ustaje kada ju je masovno teretno telo, koje je odjednom osetila na sebi, vratilo u prvobitni položaj.

„Anđele, jesi li sigurna da se nisi školovala u nekom institutu za dame? Tako se lepo i kulturno izražavaš da me ponekada zaista iznenadiš svojom elegancijom i prefinjenošću." Smejući se i ležući preko nje, podrugljivo je pitao ne dozvoljavajući joj da se pomeri.

Kako je osetila njegovo mišićavo telo uz svoje, počela je da se opušta i razmišlja kako je samo njegova blizina dovoljna da joj izmami osmeh i odmah znala i da će ako bude počela da razmišlja u tom smeru zaboraviti da je ljuta na njega.
Taman je zinula da mu elokventno pokaže koliko prefinjena još može da bude kada je dobila svoje 'Dobro jutro.' 
Mazno joj ga je prošaputao na uho, prelazeći pritom nežno vrhom nosa po njenom vratu i golicajući je nekoliko dana starom bradom i to je tako prijalo da mu je oprostila i što to nije uradio ranije, kao i činjenicu da će je svojom težinom ili ugušiti ili proterati kroz dušek.

Jebeš ga, bar ću umreti sa osmehom.

„Prelepa si ovako gola u mom krevetu. Mislim da bih te najradije zadržao tu zauvek," mrmljao je spuštajući sitne poljupce duž njene brade i obraza i Gabriela je već počela da zaboravlja zbog čega je uopšte bila neraspoložen samo nekoliko sekundi ranije, a kada je dodao: „... ali ne želim da mi upropastiš dušek. Žuta mrlja mi ne ide nikako uz ovaj dezen," morala se i nasmejati.