"Fallen Angel" |z.m.-croatian| *COMPLETE*

"Uvod- First meet"

Heeeloo. Tko god počne čitati, imajte na umu da je ova priča započeta 2014., tj. kada sam ja imala 14 godina. Dosta puta je bila prekinuta na duže vrijeme i većinom nema veze s vezom jer tada nisam znala ništa o pisanju i mnogim stvarima koje se događaju kroz priču. 
Tek zadnjih par nastavaka je napisano 2018./19.

Možda ju vremenom ponovno napišem, tj. uredim što je više moguće, ali o tom po tom.
Uživajte koliko možete :)






''Ne! Neću to prihvatiti!'' ljutito sam govorila svojim roditeljima. ''Ali Nicole..'' počela je moja majka. ''NE! i točka'' iznervirana sam izašla iz kuće.

*U Nando'su. Sada. Xx* poslala sam svojoj prijateljici Tatiani (Ruskinja je)

*Dolazim xoxo* odgovorila mi je nakon nekoliko minuta.

Već spremna sam krenula u Nando's. Putem sam starkama šutala poneki kamenčić koji mi se našao na putu. Kad sam šutnula neki veći kamen čula sam jauk. Podigla sam glavu i susrela se sa istetoviranim tipom smeđih očiju. ''Oprosti, bilo je slučajno'' uplašeno sam govorila. On me samo mrko pogledao i zaobišao me. Oke, ovo je čudno... Napokon sam stigla do Nando'sa. U kutu sam vidjela svoju dragu brinetu. Pogledala me svojim smeđim očima i osmjehnula se. Vratila sam joj osmijeh i rekla tiho ''Hej''. Sjela sam na stolicu preko puta nje. Odmah me upitala: ''Zašto si me zvala?''. ''Kao i po običaju... Roditelji su mi dosađivali opet s mojim pisanjem. Ne želim vise pisati. Napisala sam jedan roman koji nam je donio brdo love, zar im nije to dosta?'' iznervirano sam ju upitala. ''Pahh... Očito nije, ali ne brini se... Još malo ćeš 18 pa se možeš odseliti od njih, napokon!'' veselo je poskočila i pljesnula rukama. Što je njoj danas? ''Da... Jedva cekam!'' rekla sam sarkasticno. ''E znaš što mi se sada dogodilo do Nando'sa?'' skoro sam se opalila smijati. ''Što?'' rekla je Tatiana s osmijehom. ''Šutam ja kamenčiće do Nando'sa i koliko sam precizna nekog lika sam pogodila s jednim većim.'' Počela sam se glasno smijati i ona sa mnom. ''Pa stvarno si precizna... Jel barem bio zgodan?'' upitala me sa osmijehom. ''Pa... I je, ali ruke su mu cijele istetovirane, ima naušnice na oba uha, mislim da sam mu cak i cigare vidjela u ruci'' ''Oh..'' je sve sto je uspjela reci. ''Ajmo dosta o tom, ionako ga neću više vidjeti. Kako je tebi s onim čupavim? Uhmm.. Jel možda Narry?'' nisam se nikako mogla sjetiti njegovog imena, pa sam bubnula neko. ''Nee.. Idiote. Zove se Harry. Jel ti moram crtat?''

''A znam da je nešto slično'' prevrnula sam očima. ''Kako je tebi s njim?'' upitala sam ju bezvoljno jer me iskreno ni ne zanima. ''Pa... Imali smo... Znaš...'' rekla je stidljivo. ''Molim?! Kad prije? ''

''Pa volimo se. To je bitno, zar ne?'' upitala me. ''Ma da, ja ti inače sve o tome znam'' rekla sam sarkastično. Nikada do sad nisam imala dečka, niti imam iskustva s njima. I trenutno me ne zanimaju. Želim samo završiti ovu šugavu školu i napokon raditi.

Završile smo s našim razgovorima i krenula sam kući. Putem sam radila istu stvar kao i na putu do Nando'sa- šutala kamenčiće. Odlučila sam ići nekom uličicom do kuće, da prije stignem.

''Hoćeš možda opet nekoga povrijediti?'' čula sam duboki glas iza sebe. Odjednom sam osjetila nečije ruke na mojem struku. Brzo sam se odmaknula i tom liku dala na poklon jednu šamarčinu. Počela sam što brže trčati. Trčala sam gdje me noge nose. Ali nije mi ni to pomoglo. On me je čvrsto pritisnuo o zid. Ispustila sam mali jauk zbog boli. Nisam mu uspjela vidjeti lice jer je odmah svoju glavu zabio u moj vrat i počeo me ljubiti i grickati. Priznajem, dobar je osjećaj, ali ne želim imati veze NIKAKVE s njim. Lik me plaši.

Pokušala sam ga odgurnuti, ali je jači od mene. ''Pusti me, molim te'' rekla sam molećivim glasom i samo što nisam počela plakati. ''Ne boj se. Neću te povrijediti.'' Rekao je te nastavio sa svojim radnjama. Njegove punašne usne sam osjetila i po svojim ramenima zatim opet na vratu. ''Tako si lijepa, Anđele'' rekao je dubokim glasom. ''Ja nisam Anđeo, ja sam Nicole!'' rekla sam mu sarkastično. Koliko god ga se bojala jer uopće ga ne poznajem i ne želim imati nikakve veze s njim, mogu se svađati. ''Znaš da je bolio onaj šamar?''

''Znam'' odgovorila sam mu s podlim osmijehom. ''Nemoj da se ponovi'' rekao je strogim tonom. Molim? Što si on, dovraga, umišlja?! ''Hoće'' rekla sam mu kratko i opalila još jedan šamar. Glava mu je u stranu pobjegla od jačine udarca i ruke su mu pale sa mene. Počela sam najbrže trčati i napokon stigla do kuće. Uspuhana sam zatvorila vrata i naslonila se na njih. ''Nicole, što ti je?'' upitao me otac 'brižno'. Inače se nikad ne brine za mene. ''Bila sam na trčanju'' slagala sam. Otrčala sam na kat u svoju sobu i zaključala se. Uzela sam svoj dnevnik i zapisala sve današnje događaje. Pisanje u dnevnik mi je već postala navika. 'Njemu' mogu sve reći tj. napisati. Tako se riješim većine problema. Tatiani sam prestala govoriti tajne jer me jednom izdala zbog popularnosti, ali oprostila sam joj. Oduvijek opraštam ljudima i nemam namjeru prestati, iako to mene uvijek povrijedi, ali navikla sam.

Završila sam s pisanjem u dnevnik. Uzela sam svoj mp3 i pustila si pjesme preko slušalica. Pojačala sam do maximuma i tako zaspala.

Probudila sam se oko 5 sati poslije podne.

Ustala sam se i odmah krenula u kuhinju. Od ručka ništa nisam jela. Došla sam do hladnjaka i uzela si već pripremljeni sendvič. Pojela sam ga s užitkom te otišla ponovno u svoju sobu. Najviše volim biti u svojoj sobi.

Nazvala sam Tatianu i ispričala joj događaj kad sam se vraćala iz Nando'sa. Inače je moj život totalna dosada, al danas je nešto posebno. I čini mi se da će od danas biti..

Jedva sam dočekala večer da ponovno legnem u krevet. Previše sam se ulijenila.