ALPHA DANIEL - PREVOD NA SRPSKI -ZAVRSENA-

chapter 20

Zbunjenost je potcenjivanje onoga što trenutno osećam.

"Lusi.." Danijel odmahuje glavom, ne odobravajući. Zatim se okreće vuku iza nje. Bilo je nečega užasno sličnog u njegovim očima; mnogo su ličile na Danijelove. A i njegovo krzno je bilo crno, uprkos sličnosti, samo što ga lično nisam smatrala toliko privlačnim kao svog mate. - "i Aleks." Danijel zakoluta očima. Kao na znak, 'Aleks' korača nekoliko ponosnih koraka prema nama. Gleda me gore-dole, čineći da se osećam ugroženo ili kao meta. Danijel, naravno vremena. Verujte mi, želim da ćutim. Želela sam da pustim Danijela da sve sam sredi.

"Ko je jebote Lusi?" Ali nisam mogla. I sada su sve oči uprte u mene.

"Ona je..." započinje Danijel, ali Lusi ga prekida.

"Nisam ja ta koju bi trebala pitati o..."Ona započne drskim tonom.

"Nisam razgovarala s tobom." Naježim se, vraćam pažnju na Danijela koji izgleda zbunjeno i besno.

"U redu, Rem samo smiri..."

"Ne. Ko je ona dođavola, Danijel? I zašto te zove dušo?" Pucam. U njegovom životu bilo je previše devojaka za koje nisam znala.

"Ona ne zna za nas, Danijel? Još bolje, ko je ona?" Lusi razigrano podiže obrve, očigledno uživajući otvoreno uništavajući moje poverenje u njega. Izgledalo je da Danijel ima nešto za plavuše.

"Ona je moj mate, ako moraš znati." Oštro kaže Danijel. Ovo očigledno iznenađuje obadvoje. Onda se okreće prema meni.
"Pazi, blizu smo čopora. Vratimo se i obećavam da ću ti sve reći." Ruke su mi jednostavno pale. Koliko sam puta čula ovu frazu do sada je neverovatno. Jednostavno nisam razumela zašto svaki put kada smo se bolje slagali, dolazilo je nešto ili neko da to opet upropasti.

"Dobro. Bolje da bude dobro." Kimam, hodajući napred prema čoporu i ne čekajući ga. Ionako nije važno jer me pomno prati, čak ni ne trudeći se da me stigne.

"Nema" "nas" sa mnom i Lusi." Kaže mi dok ponovo dolazimo u kuću. Lusi više nije bila ovde. Danijel ju je naterao da ode, samo se Aleks - ko god on bio - vratio u kuću s nama. Pronašao je odeću za nošenje dok razgovaramo, nakon što se preusmerio.

"Pa ko je onda ona dođavola?"

"Bila je neko s kim su moji roditelji želeli da budem." On objašnjava.

"I?" Pritisnem.

"I bili smo prinuđeni da idemo na spojeve dok smo bili tinejdžeri."

"I?"

"I ništa se nije dogodilo posle. Nisam imao osećaja prema njoj i odbio sam da je oženim." Gotovo da baca ruke u vazduh.

"Pa zašto je ovde? A sa kim?" Prekrižim ruke na grudima.

"Ne znam i baš me briga. A ona je sa Aleksom jer su dobri prijatelji." Mrmlja Danijel.

"A ko je Aleks?" Ispitujem i baš u tom trenutku Alisa ulazi u sobu. Imala je ozbiljan izraz lica gledajući pravo u Danijela.

"Da li je to istina?" Ona pita. Danijel uzdahne, a zatim klimne glavom. Alisa se osmehne u odgovor i onda, ubrzo nakon toga ulazi 'Aleks'. Čak sam se i namrštila kad sam videla osobu ispred sebe. Imao je tamnu kosu i dobre građe, i ne samo svoj vuk, već je i sada njegovo ljudsko ja pomalo ličilo na Danijela i Enza - sličnost je bila sasvim jasna.

"Aleks!" Alisa skoro skoči, ogrnuvši mu ruke oko vrata. Odmah odgovara, grleći je uzvraćajući joj osmeh u vrat.

"Hej, seko." On se ceri.Ta fraza me naljutila. Opet besna iznutra, jer sam se ponovo osećala kao da uopšte nisam u Danijelovom životu.