ALPHA DANIEL - PREVOD NA SRPSKI -ZAVRSENA-

chapter 22

Bilo je već vreme za ručak i Aleks se spremao za polazak. Ipak sam ga ubedila da pođe sa mnom u šetnju do šume pre nego što ode. Sigurna sam da će Danijel naći bilo kakav izgovor da ne ode posetiti u svom čoporu, čak i ako sam ga pitala, a pošto smo se Aleks i ja slagali, želela sam da ga bolje upoznam. Zaista sam se osećala kao da sam kroz upoznavanje Aleksa upoznala Danijela, što mi je verovatno i bilo toliko drago. Aleks je ipak bio otvorena knjiga, a Danijel zatvorena.

"Tada Alisa preti da će reći ocu, pa smo se svo troje popele na najviše drvo u ovom dvorištu." Aleks mi priča jednu od mnogih priča iz detinjstva. Već oko sat vremena hodamo i razgovaramo ovako.
"A Enzo se oklizne i padne s prokletog drveta. I dalje mislim da je pretrpeo neku vrstu trajnog oštećenja mozga od toga. To bi objasnilo zašto je ponekad pomalo sjeban. Još uvek pokušavam da shvatim koja je planina Dani pala dole." Ne mogu a da se ne nasmejem njihovim slatkim pričama. Svi su izgledali tako blizu kad su bili mali, činilo se da su se razdvojili tek kasnije.

"Danijel nikad puno ne govori o svojim roditeljima." Primetio sam.
Vidim kako Aleks razmišlja i uzdiše na trenutak.

"Da, ne bi. Ponekad smo imali teško detinjstvo, a Danijel je bio najstariji većinu težine na svojim ramenima."

"Da li je to bilo povezano sa tvojim ocem?" Pitam, nadajući se da neću preći crvenu liniju.

"Da, kao što sam rekao i ranije, nije se prema nama ponašao kao prema svojoj deci, ali budućim vođama čopora morao je biti jak. Čak će ti i Alisa reći." Kimne na mene.
"Naša majka je bila neverovatna."

"Ne mogu stvarno da zamislim kako nema roditelje. Mogu samo da zamislim da je osećao gubitak oboje." Kažem, ali Aleks mi samo klima glavom pa počinjem da se brinem da je linija iza mene.
"Žao mi je što pitam za njih, ne bih..."

"Ne." Aleks me prekida smeškajući mi se.
"U redu je. Danijel ti neće reći, a neko to mora. Sada si deo porodice i imaš puno pravo da to znaš."

"Hvala ti." Kažem, stvarno to mislim. "Pa zašto si prijatelji sa Lusi?" Raspitujem se nehajno.
Aleks se glasno smeje.

"Kako to misliš "zašto"?

"Pa, nisam imala baš dobar utisak o njoj." Priznajem mu.

"Zato što je pretila onome što je tvoje. Da nije nazvala Danijela 'dušo', sigurna sam da bi bilo malo drugačije." On se cereka, a ja se smešim. Mislim, sumnjam da bi mi se ona svidela u svakom slučaju, ali nisam sumnjala da je ono što je rekao bar malo istina.

"Često je bila u našem čoporu kad je Danijel imao oko sedamnaest godina. Naši roditelji su ih želeli da se venčaju. Nije bila loša devojka dok je Danijel nije odbio, a nakon toga je u najmanju ruku povređena. Očigledno je da su mnoge devojke preterano pogođene kada dolazi kod mog brata. Čitava naša krvna loza." I na kraju se osvrće na sebe kojem se ja smešim.
"I ona nije bila izuzetak, volela je ideju o braku. Postala je ljuta i već se plašila živeći u svom čoporu s pravilom prethodne alfe. Tada se okrenula još malo...Neprijateljski."

"Ipak ste ostali prijatelji?"Ja pitam.

"Da, ona sada ima beta krv u mom čoporu. I već sam znao kakva je zapravo bila pre nego što se promenila za mene, nije to mnogo značilo. I dalje u njoj izvlačim najbolje."

"Nisi li pažljiv." Prekrižim ruke.
"Skoro sam mogla da vidim kako romansa cveta." Aleks se cereka.

"Daleko od jedne, ona me ne zanima. Zapravo me uopšte ne zanima veza." Bacim pogled prema njemu kako bih ga sreo. Izgledao je samouvereno u onome što govori.