Još se zvezde sjaje (ZAVRŠENA)

17. Poglavlje

Ležali su na krevetu u polumraku sobe i neobavezno razgovarali. Oboje su bili okrenuti na leđa a pogleda usmerenog ka plafonu.

,,Šta misliš kakva će biti ova godina?"

„Ako je suditi po početku..."

„Najbolja do sada?" Upitala je prekidajući ga i podižući izazovno obrvu.

„I najteža."

„Teško ti je? Sa mnom ti je počela. I sa mnom ti je teško?" Nina se okrenula na stomak te dlanovima podbočila glavu i gledajući u Vuka krenula da nabraja. "Smejao si se, sećao, jebao, pričao, jeo omiljenu tortu, jebao i sad opet pričaš... Mogao si barem pokušati biti romantičan."

„I sa mislima da kada se završi ovaj dan ti ćeš otići, kroz koji dan ću i sam otići..." Skočila je kao oparena bacajući jorgan kojim je bila pokrivena. Gola je i kosa joj je raštrkana poletela na lice, pa je nervozno pramenove sklonila sa lica zakačinjući ih iza uha. Oči su momentalno potamnele u ljutnji koju je izazvalo pominjanje odlaska.

„Ti ćeš otići?" Vrisnula je gledajući ga odozgo dok se i sam lenjo podizao iz kreveta. "Šta si kog đavola i dolazio. Što si došao da napraviš haos i odeš..."

Vuk je na tren sklopio oči i istovremeno podižući kapke šaku je stegao oko Ninog zgloba. „Čekaj, stani Nina!"

„Nemam ja šta da čekam. Ovaj put odlazim ja." Spustila je kapke gledajući u ruku koja se stiska oko njene. „Pusti me."

„Lezi, Nina. Lezi ovde pored mene da ti..."

Prekinula ga je histerično. „Nisam džukac koji će da sluša naredbe. Dođi Nina, sedi Nina, lezi Nina... Šta se smeješ?" Dreknula je nakon što je ugledala da se smeje.

„Ti si sve luđa." Nije prestao da se smeje.

„Tek ću biti. Sad mi pusti ruku. Počinje najteža godina, Mariću! Gora nego ta kojoj se nadaš." Pusti joj ruku i ona prezrivo frkne praveći grimase nezadovoljstva i besa. Nije želela da je pusti ma koliko puta da mu to zatraži. Ni njenu, pa ni sebi nije htela da prizna kako je želela da joj nikada ne dozvoli da ode iz tog kreveta, iz stana, iz njegovog života.

Pustio ju je i kada je sišla sa kreveta nastavila je da ronda u potrazi za odećom. ,,Ja sam njemu teška? Ja? Njemu? Steni običnoj!" Revoltirano se okrenula i susrela sa Vukovim torzom koji tu nije očekivala. Mislila je da i dalje leži i gleda je kako plamti poput besnog požara. ,,Gde su mi gaće uopšte?"

,,Hoćeš li me pustiti da ti objasnim?" Vuk je na njeno pitanje odgovorio pitanjem.

,,Miči se, Mariću." Okrenula se i gola paradirala prema dnevnom boravku gde je noć i započela.

,,Daj, Nina, stani."

,,Idi krznenoj pa nek ti stoji!" Odbrusila je.

"Okej." Okrenuo je leđa i on. Oblačili su se u tišini.

Nina je žurno navlačila gaće, majicu, farmerice, čarape je tražila narednih nekoliko minuta. Vuk joj ih je dodao, isplazila mu se i izazvala još jednu salvu smeha u njemu.

Kada je i kapu navukla nisko na čelo doviknula je Odlazim i nakon što se okrenula prema vratima Vuk ju je ščepao za nadlakticu i okrenuo prema sebi. Njihova tela su se našla priljubljena. Disao joj je u lice, ona suženih očiju gledala u njegovo. „Nigde ti ne odlaziš."

Iskreveljila se i zapevušila. „Odlaziim."

Odmahivao je glavom ponavljajući na njenim usnama odlučno Ne odlaziš. Ne odlaziš. I onda ju je poljubio. Ili je ona njega? Nije ni bilo bitno kada su se usne uplele u strastveni poljubac koji je vodio dalje i dalje bacajući ih u bezdane požude i strasti kojima su se poput izgladnelih, izmorenih vojnika predavali.