Još se zvezde sjaje (ZAVRŠENA)

10. poglavlje

Jun, 2011.
Novi Sad

Borisove obrve su se nabrale a zelene oči suzile na prizor koji mu je se ukazao kad se osvrnuo na klupu iza svojih leđa. Stolica je zaškripala jer ju je pogurao u nazad, zatim njegova otvotena šaka dodirnula čelo njegovog najboljeg prijatelja. Glatki, crni bičevi koji su Vuku nemarno padali preko čela, sada su se umrsili između Borisovih prstiju, te doprinosili sceni koja je izazvala smeh čak i na licu profesorke prava.

,,Sine moj, imaš halucinacije? Da te pipnem?" Šaputao je glasno. Buljeći u kockice na velikom listu na kome je ispisana kombinacija slova i brojeva, postajalo mu je jasno.

,,Trenutak." Bez skretanja pogleda, bez suvisnih reči Vuk je nastavio da žvrlja po papiru.

,,Goriš, sinko..."

,,Brate, samo da uradim zadatak." Nestrpljivo je progovorio. Senka se spustila na oboje, mlada profesorka je i sama postala zainteresovana za ono što je Vuk radio na njenom času.

,,Mariću, da li ja to nisam obaveštena da od danas predajem matematiku?" Vuk ju je pogledao, te uputio izvinjenje.

,,Izvinite, ali važno je, minut mi još treba." Odmahnula je glavom, podižući obrve u smeru Borisa.

,,Ne, profesorka, samo niste obavešteni da se Marić zaljubio." Šeretski se osmehnuo.

,,Jel to isitina, Mariću?"

,,A-aha." Odvratio je nevestan svog simpatičnog i iskrenog odgovora, uzimajući telefon iz džepa. Pofesorki je uputio široki, šmekerski osmeh. Isti onaj koji je lomio i mnogo čvršće karaktere.

,,Nemate ništa protiv?" Konstataciji je dodao upitan ton.

,,U koga?" Nakon što je klimnula glavom, žmureći na jedno oko, obratila se Borisu.

,,To je sad rizično otkrivati, pa Vukov trud da ode u..." Kestenaste oči profesorke Maje su dobile okrugao oblik, nešto nalik upozorenju Borisu da smisao rečenice promeni. ,,propašće mu trud, profesorka."

,,Deco, šta mislite kako se pravnik u meni trenutno oseća?" Šaljivo je dodala, osmeh joj je postajao sve širi.

,,Kako se sad osećate kad štite kršioca pravila?" Na glas koji joj je do uha dopro sa leve strane napravila je još korak napred.

,,Kad bi nas neko čuo u prolazu pomislio bi ko zna šta planiramo. Završio, Mariću?"

,,Jesam. Hvala Vam."

,,Ništa hvala, ustani i pričaj nam malo o zasnivanju radnog odnosa." Njenu rečenicu ispratilo je zvono za kraj čaša.

,,Koji si ti srećnik!" Boris je dobacio. ,,Mene bi pitala i na odmoru."

,,Boris, tebe ću pitati sledeći čas. Čisto da ti čujem glas." Maja je kroz osmeh dodala, nakon čega je dnevnik uzela sa katedre i napustila učionicu.

,,Mare." Boris je Vuka oslovio nadimkom kojim ga je Nina prozvala. I koji se odomaćio u njihovom društvu. ,,Ideš sa nama na košarku?"

,,Ne, moram da odgovoram poslovnu."

,,Nina ili Jelena?" Pogledao je u Borisovom pravcu i susreo njegov osmeh koji mu je jasno govorio da ga džarka.

,,Boris, miči se da prođem ideš mi na živce." Danica, devojka sa kojom je trenutno sedeo Boris, je ustala te ga tresnula po ramenu.

,,Evo, koji đavo ste svi nasilni?"

,,Uh, jadničak... Brže, upiškiću se." Danica je zacupkala u mestu.