Još se zvezde sjaje (ZAVRŠENA)

12. poglavlje

Novi Sad

April, 2012.

Na zvuk zvona tišina u četvorci je prekinuta. Nastavnica ekonomske geografije je par puta ponovila tišina, a onda glasnije naredila da svi predaju testove. Nina je ustala, gotovo prazan papir predala profesorki i odšetala nazad do klupe gde je sedela, uzela jaknu i ranac zatim požurila ka izlazu iz škole. Tamo ju je, na školskom parkingu čekao Vuk oslonjen na crni automobil. Gledala mu je u lice koje je na kratko prekrio dim cigarete koju je ugasio kad je ugledao Ninu kako mu se približava.

,,Ćao, mala." Boris, koji je bio među tom grupicom koju su činila tri momka i dve devojke ju je pozdravio.

,,Ćao, svima!" Sa osmheom ih je pozdravila, te produžila prema Vuku koji svoje crne oči nije skidao sa njene figure. Farmerice koje je toga dana imala na sebi isticale su njene noge, dok je uzana plava majica posebno istakla njene grudi. A, hormoni silno udarali u glavu... Pročistio je grlo.

,,Ćao, Niki." Ispružio je ruku i prihvatio njenu u čvrst stisak, a očima pratio Petrovićev pogled koji je šarao Nininim telom. Primakao ju je preblizo sebi.

,,Kako je prošao test?"

,,Savršeno očajno. Geografija i matematika će mi doći glave."

,,Znaš, to uopšte nije loše..." Prigušeno je govorio na njeno uho. ,,Eto izgovora da budeš kod mene, nonstop."

,,Znaš, nije uopšte loše, posebno ako tvoja tetka uvek pravi palačinke kad se matematika vežba."

,,I najbolje pite sa višnjama." Nasmejao se, prosećajući se Ninine velike ljubavi - višanja. ,,Ljudi, idemo mi." Najednom je podigao ton i obavestio društvu da on odlazi. Zajedno sa Ninom. Pustio joj je ruku i krenuo prema automobilu, koji je Nina tek tad primetila. Bio je skup, moćan i priznala je sebi- lep.

Automobile je delila po boji. Ona je želela zeleni jednom da vozi.

,,Šta je sa tvojim autom?" Zainteresovano je pitala dok je vezivala pojas.

,,Evo, sad je ovaj." Neobavezno je odgovorio i startovao motor. ,,Sviđa ti se?"

,,Šta znam, okej je." Gledala je u Vukov profil i pune usne oivičene tek izbilom bradom.

,,Boja mu je loša, aa?"

,,Zamisli da je zeleni i onako malen." Smeškala se.

,,Niki?" Pozvao ju je gledajući u asfalt po kome se kretao malo brže nego što je predviđeno saobraćajnim znakom kraj koga su prošli.

,,Da?" Pogledala ga je.

,,Ti se meni sviđaš više od bilo čega. Cela." Na tren je stopio pogled sa Nininim. 

,,Mare..."

,,Ništa, samo sam rekao." Na trenutak je dlanove maknuo sa volana i ruke podigao u znak predaje.

,,Gde idemo?" Promenila je temu.

,,Da jedemo, za početak."

,,Kažeš za početak?"

,,Aha."

,,Pustila bih muziku, al se bojim da nešto ne zeznem. Taman sam skontala kako na onom da je pustim i ti promeniš auto." Onda je još jednom odmerila taj luksuz koji je sijao u njegovoj unutrašnjosti. ,,Zar nije malo preskup za jednog srednjoškolca?"

,,Dragan je bio srećan kad mu je tetka rekla da ću upisati fakultet. Glupo bi bilo da sam odbio poklon, ne misliš tako?"

,,Valjda, al..."

,,Evo nas." Zaustavio se ispred Ninine omiljene ćevabdžinice.

Sedeli su na malenoj terasi, jeli ćevape i kajmak. Pričali.