Još se zvezde sjaje (ZAVRŠENA)

8. Poglavlje

Novi Sad
Januar, 2011

Sneg je padao cele prethodne noći, putevi su bili poprilično neprohodni jer je služba putara opet zakazala i jedva pošteno očistila i prioritetne puteve. Temeperatura je bila uobičajena za januar, a kako je počela da pada noć bivalo je sve hladnije. Dvorište ekonomske škole je bilo pusto, tek po koji učenik je prolazio, baš onaj koji nije mogao da se strpi još jedan ili dva časa pre nego što krene kući.

Vuk je stajao u hodniku škole, čekao je da se Boris konačno odlepi od usana smeđokose devojke. Lupkao je stopalom o pod gledajući ih nestrpljivo. Coknuo je i skrenuo pogled prema zvonkom glasu koji je dopirao sa njegove leve strane. Napravio je blagi iskorak prebacujući težinu na desnu nogu i odmeravajući tamnokosu brbljivicu.

,,Ćao." Dobacila mu je kratak pogled.

,,Šta imaš sad?" Preprečio joj je put, izvijajući usne u smešak.

,,Misliš koji čas?" Nina je mahinalno prošla prstima kroz svoju dugu kosu, popravljajući je smeštajući pramen iza uha.

,,Aha."

,,Istoriju, što?"

,,Sedmica!" Pljesnuo je rukama.

,,Šta izvodiš mogu li znati?" Pogledala ga je sa znatiželjom u očima.

,,Ništa." Još jedan zadovoljni smešak obre se na Vukovom licu, nakon čega se okrene na peti pa pođe negde u smeru stpenica koje su koristili profesori. Nina je taman zaustila nešto da kaže Mateji kada se okrenuo i dobacio. ,,Zapravo, idem da proverim ubeđivačke sposobnosti." Namigne joj i nestane iza zida.

Pokucao je na vrata zbornice, te potražio profesorku Jelenu Marić. Mršava, visoka žena je stala par trenutak kasnije pred njega, zainteresovano ga gledajući.

,,Da čujem?" Ipak se nasmejala.

,,Imam jedan predlog, popraviću keca kod one oštrokondže..."

,,Vuče!"

,,Izvini, al jeste. Ići ću na sociologiju narednih mesec dana..."

,,Opet si se uspavao za drugu smenu?" Raširila je ruke, dlanova okrenutih prema gore.

,,Aa, ne... Ne. Ništa nisam zasra..." Nakašljala se. ,,...ja napravio." Slatko ju je pogledao, pogledom dečaka kojem ništa nije umela da odbije.

,,Sad imaš čas u I-3?" Nastavio je.

Klimnula je, zainteresovano.

,,Pusti Ninu da izađe sa časa." Jelena je izvila obrvu, čekajući objašnjenje.

,,Reci da ti treba nešto da uradi, šta znam... Iskoristi neku scenu iz istorije?" Predložio je, šeretski namigujući. ,,Pošalji je samo van učionice."

,,Šta mutiš?"

,,Slatka je. Zar ne?" Oči su mu zasjajile jače.

,,Šta, sad svaku slatku učenicu treba da puštam sa časa kad tebi dune?"

,, Ne, samo nju. I ne radiš to za džabe. Popraviću keca i ići na časove."

,,Blago meni... Znaš, tvoja je jedinica i tebi nanosi štetu. Svakako ćeš je popraviti..."

,,A, ne, iz principa neću!" Trgunuo se. ,,Jedino ako Nina..."

,,Vuče, kod tebe pubertet traje predugo."

Odgovorio joj je molećivim smeškom.

,,Nemoj da si napravio neku glupost."

,,Kunem se, neću." Obećao je.