Još se zvezde sjaje (ZAVRŠENA)

1. Poglavlje

Novi Sad
Decembar, 2018.

,,Nemoj da zaboravimo voće, mama će nas u top staviti." Tamara se progurala između dve starije gospođe, dodirnula sestru po ruci i po treći put od kada su ušle u market ponovila identičnu rečenicu.

,,'Ajmo odmah po to voće, papagaju." Devojka duge tamne, uredno isfenirane kose, se na te reči blago osmehnula pogledavši u svoju sestru. Vratila je kratko pogled na spisak, onda sa rafa na kome je stajao šećer ubacila onaj u prahu. Dok je Tamara ubacivala namirnice u kolica njena mlađa sestra je pevušila pesmu koju je nešto ranije čula na radiju. Uputile su se prema onom delu marketa gde se nalazilo sveže voće i povrće.

Kada su se našle na željenom mestu ispred polica na kome je bilo raznovrsno voće i povrće, Tamara je preuzela kolica od sestre, sklonila se u stranu i nabrojala Nini šta treba da uzme. Iz džepa svog sivog kaputa izvadila je mobilni telefon i zagladala se u obaveštenja koja su sijala na ekranu.

Nina je dograbila par plastičnih kesa i napunila ih voćem. Kada je pogledala prema Tamari sa namerom da je pita šta im još treba, pogled joj se nakratko zaustavio na momku i devojci koji su stajali ispred kutije sa bananama. Na prvi pogled izgledali kao da se raspravljaju. Setno se nasmešila prisećajući se jedne scene iz prošlosti. Kad bih mogla makar na tren da oživim prošlost...

Ninin duboki uzdah zaustavila je neka baba kada se pogurala kolicima pored nje. Zateturala se i osmehnula babi koja je nešto gunđala. U par koraka je stigla do Tamare i kese ubacila u kolica.

,,To bi bilo sve odavde." Tara je izgovorila i uputile su se dalje.

,,Samo da proverim još jednom da li je sve sa spiska tu." Rečenica koja je Tamari bila tako svojstvena. Bila je pažljiva, temeljna, koncentrisana u potpunosti šta god da je radila. Čitala je spisak, dok je Nina koristila priliku da potvrdi porukom jednom dečku da dogovor za večeras važi.

,,Nina, limun nisi uzela!" Tara je prosiktala. ,,Dva kilograma." Šta će joj toliko? Mislima joj je prozujalo pitanje.

,,Idem..." Rastegla je. Lagano se okrenula i nakon nekoliko koraka zaledila, stopala su joj postala teška. Osetila se kao da je ugazila u betonsku masu. Noge nisu mogle ni milimetar napred, nazad ona nije htela. Ninine oči su mirno stajale na visokoj, podjednako šokiranoj muškoj prilici. Delilo ih je svega par metara, ali ni jedno se nije usudilo korak da napravi. Ni makac. Pogled i drhtaj. Suva usta i pljuvačka koja zastaje u grlu. Klecanje kolena. Dve godine su prošle. Dve godine od kada ga je ispratila pogledom iz bolničkog kreveta, dve godine od kada je obećao da je više neće tražiti.

Od kada je prvi i poslednji put molio. Molio bi opet, morao je da je vidi, da se uveri da je dobro.

Dve duge, prazne godine. Godine u kojima se trudila da ga zaboravi. Dve godine u kojima je mrzeo sebe, jer je prvi put u životu bio kukavica. Prvi put je osetio strah. Prvi put je pogazio jedno davši drugo obećanje.

Nina je zatreptala u pokušaju da odagna njegov lik - nije nestao, već koraknuo prema njoj. Jedan trenutak, samo jedan pogled na njeno lice, jedan kontakt očima bio je dovoljan da sva obećanja padnu u vodu. Znao je, bez nje neće otići, bez nje ništa nema smisla. Život pored Nine je najlepša pesma. A on ju je zauvek želeo slušati.

,,Niki..." Šapat i najnežnije milovanje kliznulo je preko njegovih usana. Nini je brada zadrhtala. Kada je on u pitanju, znala je, zaborav je nemoguća misija.

,,Hej..." Drhtavo hej je bilo sve što je prozborila, a u njemu su bila sadržana sva nedostajanja, sve emocije, sav bes - zašto je otišao i sve čežnje.

Kako se pozdraviti sa nekim koga na rastanku nisi zagrlio? Zaslužuje li zagrljaj ili samo jedno zdravo? Kako se pozdravit sa nekim ko ti je obeležio tolike godine života. Sa nekim ko ti je uzeo srce, zarobio misli, ko je bio tvoja prva ljubav? Ljubav koja i dalje tinja... Kako progovoriti kada je sve što želiš da te te ruke zagrle, da te te usne poljube. Kako udahnuti čist vazduh, preko potreban plućima, kada je njegov miris sve što trenutno želiš da ispunjava tvoja pluća. Kako skrenuti pogled, kada oči samo njega žele da vide?