Još se zvezde sjaje (ZAVRŠENA)

5. Poglavlje

Nina je zadovoljno spustila telefon na krevet. Iz ormara izvadila omiljenu pidžamu sa slikom tri praseta i veš, pa otišla u kupatilo kako bi se spremila za spavanje.

Sa peškirom na glavi i u toploj, udobnoj pidžami, bosonoga je koračala hodnikom prema svojoj sobi kada ju je ugledala majka. Ozbiljno ju je pogledala i očima pokazala prema prvim vratima.

,,Nisi planirala da mi kažeš da mu je tetka bolesna?" Vukovo ime se retko izgovaralo u ovoj kući, naročito od kada je otišao. Prvo jer je bio nepoželjna osoba, zatim jer je Nina bivala tužnija na pomen njegovog imena.

,,Zašto bih?" Zurila je u Malinine oči obasjane žutom svetlošću sijalice koja je stajala sa suprotne strane zida.

,,Zašta ti nas smatraš? Možda sam mogla nešto da učinim za nju, ali ne..."

,,Pre neki dan sam saznala. A da je nešto moglo Dragan bi to uradio. Oni nisu kao mi." Skrenula je pogled, treptanjem odagnala suze. ,,Posetila sam je, nije mogla da me vidi. Da me čuje. Spavala je."

,,Razagovarala sam sa doktorom, jako je loše."

,,Od kada ti znaš?" Uzviknula je pitanje.

,,Od jutros. Slušala sam šta ti je Tara pričala." Malina je objasnila. ,,Nina, jesi li u kontaktu sa njim?"

,,Ne, mama, nisam."

"Dobro." Okrenula se i izašla. Bila je iznervirana Nininim ponašanjem. Ona ih je i dalje krivila za Vukov odlazak.

Nina je za njom napustila prostoriju. Čim je kročila u svoju sobu uzela je telefon, ali odgovora nije bilo. Iznervirano ga je spustila na krevet i legla uzimajući knjigu sa noćnog stočića pored kreveta.

Pročitala je nekoliko stranica, a onda frustrirano sklopila korice, pojma nije imala šta je pročitala. Još uvek je bila omamljena vinom, a ni Vuk joj nije dao mira, sve vreme joj je bio pred očima.

Kopkalo ju je da li je dobio poruku i nije joj odgovorio, da li je ignoriše? Ne želi nikakav kontakt sa mnom? Zašto me je onda onako grlio? Ili jednostavno više ne koristi taj broj... Možda je sa njom sad? Na tu misao je skočila kao oparena. Osetila je ubod ljubomore, preraslo je u ljutnju, na njega, na samu sebe.

Impulsivna Nina se probudila i u narednom momentu je birala njegov broj, telefon prislonila na uho i čula kako zvoni.

Nije se javio.

Ninina ljutnja je bila veća. Bivala je živčanija.

,,Šta si očekivala?" Graknula je sama na sebe, kada je osetila vibriranje pored noge. Njegovo ime je osvetlilo ekran. Srce joj je jače zaigralo. Ushićeno se javila.

,,Nina?" Dubok muški glas ju je pomilovao.

Ćutala je.

,,Halo?"

Šta da mu kažem? Prava sam glupača.

,,Niki, da li sam ja to doživeo da si ti ostala bez reči?" Zabavljnost u njegovom glasu ju je navela da suzi oči i spremi se da ospe paljbu po njemu. Što je i uradila.

,,Na pišljivu poruku nisi mogao da mi odgovoriš? Pa onda nećeš da mi se javiš. Jel to zbog one krznene? Sad je otišla pa zoveš?"

,,Nemaš pojma koliko si mi nedostajala." Setno je rekao, ignorišući sva njena pitanja. Vratila ga je makar na trenutak u srećne dane. Dane kada im je jedini problem bio što on nije želeo da skine čarape a nju su iritirale, ili to što bi svaka njegova omiljena dukserica nekim čudom postajala njena. Što su oboje voleli da spavaju na strani do zida.

"E, baš mi je drago da jesam! Glupane!" Srdito je rekla pre nego što je prekinula vezu, a onda prasnula u smeh.

Povređenost i vino govorili su iz nje.