U pogrešnim rukama

14 dio

Anita P. O. V.

Maxim me tako jako povukao za ruku da ju je umalo slomio. Bio je bijesan kao sam đavo i do sada ga nikada nisam vidjela ovakvog. Povukao me u auto i bez ijedne riječi nas je odveo u nepoznatom smjeru. Moj advokatski instinkt mi je govorio da ne zapitkujem previše i samo sam se naslonila na svoje sjedište. On je pomalo popuštao i sa bijesom,a i sa brzinom kojom je vozio. U hednok trenutku je stao i nalazili smo se usred ničega,sam jedna šuma i litica sa pogledom na jezero. Nervozno je uzdahnuo i naslonio je ruke na volan odmah na njih takođe naslanjajući i svoju glavu.

- Maxime, da li je sve u redu? Pokušavala sam da zvučim zabrinuto što upravo sada i jesam bila. Spustila sam svoju ruku na njegovo rame ,a drugu sam podvukla pod njegove ruke. Od njega odgovora nije bilo i to je bilo upravo ono što nisam očekivala od nekoga kao što je on.

- Kad bi bar pokušao da budeš bar malo otvoreniji,bilo bi nam lakše. Prošaputala sam mu tik uz uho i mislim čak i da mi je jedna suza skliznula niz obraz.

- Da je bar sve tako lako kao što ti misliš. Ali nije,ja sam komplikovan,veoma komplikovan. Teško je uzdahnuo i uhvatio je moju ruku u svoju. Gledao je prema dole sve vrijeme i onda je naglo smjestio svoj pogled na mene.

- Maxime samo mi se otvori i ispusti svoj teret,nemoj više da patiš sebe. Kroz dah sam progovorila dok je njegova ruka već pronašla svoj put na mojoj butini.

- Ne mogu. Spustio je glavu između mog ramena i glave i ostavljao je poljupce na tom veona osjetljivom mjestu.

- Moraš,ako ne zbog sebe onda zbog mene.

- Baš moraš da nam uništiš ovaj trenutak. Zar ne možeš jebeno da se prepustiš i zaboraviš ma sve te gluposti. Moja prošlost je moja stvar i nemoj da se zamaraš time. Nastavio je da me ljubi i jednostavno mu nisam mogla reći "ne". Znam da mu je ovo bio način da prekine ovaj razgovor,ali nisam mogla da odolim njegovim rukama i usnama. Šarao je po mom vrat jezikom dok je jednom rukom izvlačio moju košulju iz hlača i polako ju je otkopčavao. Njegovi dodiri su na mene uticali drugačije nego prije, ovaj put kao da je bio nježniji,pažljiviji i možda.... Možda sam umislila,ali činilo mi se kao da to radi s ljubavlju. Možda i ja imam neka osjećanja prema njemu? Ne. To ne može biti,ja ga ne mogu voljeti,on je kreten i idiot i ovo između nas je samo prolazna afera. Moram slušati razum dok ga još uvjek imam,onaj ugovor mi ne dozvoljava da ga dodirnem ,a kamoli volim,a pored toga i moja moralna načela mi to zabranjuju. On mi je kao zabranjeno voće koje mogu imati svaki dan i pomalo ga grickati,a opet ga ne smijem pojesti. Sve to stoji na svom mjestu,ali još jednu stvar moram imati na umu, ja ne smijem ni u kom slučaj pasti na dno sa njim, ne mogu dozvoliti razvlačenje miga imena po kojekakvim novinama i časopisima.

- Izvini ja ovo više ne mogu. Odgurnula sam ga i izašla sam napolje hvatajući se za glavu koja bi mogla svakog trena pući.

- Anita. Glasno je progovorio dok sam ja gledala daleko preko jezera koje se nalazilo pred nama. Nisam ni pokušala da se okrenem čak ni kad mi se približio dovoljno blizu da osjetim toplinu njegovog daha. Kao da je vrijeme za mene stalo,izgubila sam kontrolu,nisam mogla više da izdržim. Njegova ruka je bila oko moga struka i lagano sam se naslonila na njegova razvijena prsa.

- Zašto si takva. Progovorio je tiho naslanjajući svoju glavu a moje rame.

- Pa možda nisi znao,ali i ja sam veoma komplikovana. I moju situaciju još više pogoršava ova nimalo normalna veza.

- Ni mi nismo normalni. Možda nam je baš ovako najbolje. Gledala sam pravo negdje daleko slušajući njegove riječi koje su mi zvučale sve hladnije i to me razbijalo. Baš sam onoga koji je gori od mene. On je pokušao da me poljubi ,ali ja sam brzo reagovala i izmaknula sam se.

- Maxime bolje je da idemo. Produžila sam prema autu i uspjela sam nekako da se vratim u normalu. Ovaj razgovor mi uopšte nije trebao. Ubrzo je i on ušao i pokrenuo je auto,a pokušavao je da me be gleda,da me ignoriše i išlo mu je.

- Natasha te treba na probi haljine za sutra,uzmi nešto specijalo,ipak si moja pratnja. Strogim tonom je izgovorio,a ja se nisam ni trudila da mu odgovorim.

- Maca pojela jezik? Da sam znao ranije bih te odveo na liticu. Dodao je ,a mene kao da je sto igala bolo u stopala.

- Bolje ti je da ćutim,da ti ne bih presudila. Na ovo mi ništa nihe odgovorio i ostatak vožnje smo proveli u smrtnoj tišini,možda se sa strane začula neka ptica ili šum,ali to nije ubijalo ovu tišinu. Kada smo stigli pred kuću izjurila sam prije njega i pozvonila sam. Širom raširenih ruku dočekala me Nadia koja je očigledno odmah shvatila da se nešto zbiva između nas dvoje.

- Hajde Natasha te čeka gore,požuri. Poljubila me i žena me bukvalno pogurla prema stepenicama. Maxima nije ni pogledala, kao da je već znala o čemu se radi. Zaustavila se nasred hodnika i okrenula se ravno prema meni. Iz očiju joj je isijavala empatija i ljubaznost i to me podsjetilo ma moju biološku majku.

- Molim te sada budi iskrena i reci šta je uradio? Znam da je ranije imao trenutke kada mu padne mrak na oči i svašta bi uradio. Da nije tebi možda naudio?

- Zapravo ništa se nije desilo,samo sam malo nervozna. Žao mi je što joj ne mogu reći istinu,ali i da sazna vjerovatno bi ubila i Maxima i mene na licu mjesta. Koliko mi je teško prećutavati i lagati ovakvoj osobi,a prije svega majci.

- Nadam se onda da mogu da očekujem jedno unuče i od vas dvoje. Nisam stigla ništa ni da odgovorim na ovo već me ugurala u sobu u kojoj se nalazila Natasha. Oko nje se nalazilo puno tkanina i sa njom je bio jedan od najpoznatijih ruskih modnih dizajnera.Ulyana Sergeenko. Uz to što je talentovana takođe je i prelijepa,ljepša nego na slikama. Ustala je i imala je veoma strog stav. Savršen manekenski hod i visina su joj stajali savršeno. Bila je svega milimetar viša od mene i odmjeravala je moj izgled.

- Da sam znala da dolazim na skup modela pripremila bih se bolje. Nasmijala se,a meni kao da je pao kamen sa srca. Uspaničila sam se da možda nije neka luđakinja ili možda umišljena javna ličnost. Natasha mi je brzo prišla i zgrlila me. Odmah me posjela na stolicu i nastavila je razgovor sa Ulyanom.

- Znači kako sam razumjela,Anita je vjerenica tvoja brata.

- Ispravka,mog arogantnog,kretenskog brata. Natasha se ubacila u njene riječi i Nadia ju je poprijeko pogledala. Ja sam se osjećala veoma nelagodno u ovoj situaciji

- Šta mama? Jesam možda nešto slagala,sve ovo stoji,sve je istina. Jel tako Anita,ti ga najbolje znaš. Pogledala je u mene tražeći nekakav odgovor,a ja sam se snalažljivo izvukla.

- O onima koji nisu prisutni samo najbolje. Odgovorila sam joj ovako iako sam imala namjeru da potvrdim njene riječi,ali sam odustala.

- Znači ova skica paše? Nije ni previše otvoreno,a ni previše svjetlucavo. Pružila mi je papir na kome se nalazila skica i odmah sam ostala zadivljena. Bordo haljina sa ponekim šljokičastim detaljima mi je odmah oduzela dah.

- Ovo je.... Savršeno.

- Moj brat će da padne na dupe kad te vidi. I ja tako isto mislim,još će i stvarno da me oženi. Bože sveti o kakvim nebulozama ja razmišljam. Ali sutra ću da ga uništim,ima da požali za svaku riječ koju je ikada izgovorio. Sutra je dan osvete i za ugovor i za njegovu arogantnost.

Novii dioo.

Šta mislite kako će Maxim da reaguje na ovo što ga očekuje?

Idemo mišljenja i nagađanja šta će dalje da se dešava,budite opširni.✨✨

........