U pogrešnim rukama

24. dio

Dovezla sam se do luksuznog restorana koji je bio u posjedu Aleksandra Petroviča. Nista nece smetati jedna ugodna čašica razgovora sa njim. Čekao me spremno i mogla se primjetiti nervoza u njegovom pogledu. Shvatam to da mu se sviđam , a mislim da to shvata i Maxim. Aleksandar je jednostavno čista suprotnost Maximu. On je tako vedar , direktan i kroz priču sa njim osjetila sam da on vjerovatno nikada nije šarao od djevojke do djevojke.

- Iznenadila si me kada si me nazvala. Bio sam u kancelariji , ali ovakva dama je bitnija od svakog posla.

- Iskreno da Vam kažem , nemam prijatelja ovdje , a planiram ostati dugo. Nije na odmet sklopiti tu i tamo neko prijateljstvo. Bila sam iskrena jer skrivenih namjera prema ovom čovjeku nemam , osim da ga iskoristim za nerviranje Maxima.

- Šta sam ti rekao za persiranje. Ako već želiš da budemo prijatelji to izbaci. Kad smo već kod prijatelja ti i Maxim ste dobri prijatelji , zar ne ? Uh kad bi ti dragi moj samo znao kakvi smo mi prijatelji.

- Poslovni partneri , ništa drugo. Nastala je neugodna tišina koju je on brzo prekratio.

- Čuo sam da si među najboljima u Evropu sto se tice advokature.

- Tako kažu. Koliko glupa tema. Ne mogu da vjerujem da je toliko dosadan.

- Nikolai mi je rekao da mogu tebe izabrati da me zastupaš. Znaš slučaj je težak i treba mi dobar advokat , a ti koliko sam čuo nisi izgubila nijedan slučaj.

- Da dobijaš i smrtnu kaznu ja ću te odbraniti. Samouvjereno sam govorila dok sam shvatala da je on jedna neiskvarena dusa. Zelim samo da učinim Maxima ljubomornim i odem odavde sto prije. Samo da Nikolai dođe i ovo će sve lijepo da se upakuje.

- Znas... pocela sam lagano da saram svojom rukom po njegovoj.

- Nisam dosla ovdje bas samo prijateljski. Moram da ti kazem da si ostavio utisak na mene one noci. Na momenat je bio iznenadjen , ali ipak mu se svidjalo.

- Sta ce Maxim da kaze na ovo.  Ipak ste vjereni. Au koje sranje , potpuno sam zaboravila da je Maxim cak i pred njim to rekao. Pokusavala sam da se saberem i slazem nesto jako dobro.

- Ne moras nista objašnjavati. Maxim je lažov i manipulator i znam da niste vjereni. Poznajem ga godinama , uvijek je volio da mi otima prilike pred nosom. Jos uz to on i vjeridba , ne ide zajedno.  Moj savjet ti je da se držiš koliko god mozes podalje od njega. Ovo je nesto sasvim novo. Nisam znala da se tako dobro poznaju.

- Necu da komentarisem njegovo ponasanje. Radije bih da promijenimo temu.

- Naravno ,razumijem. Izvini sto sam ovako izravan, ne zelim da vršim invaziju na tvoju privatnost. U ocima sam mu vidjela nesto cudno , krivicu ali tako iskrivljenu. Mi advokati moramo biti i dobri psiholozi , koliko lažemo toliko i proučavamo. Dok sam pokusavala da ga izucim naisao je neko ko je tu bas u pravi cas.

- Nikolai, otkud ti ovdje? Nikolai je nam je prisao i pozdravio se sa Aleksandrom. Mene je sumnjičavo odmjerio i sjeo je pored mene.

- Evo , imam neki dogovor ali izgleda da nista od toga. Pogledao me ispod oka. Nije jos znao sta smjeram.

- Evo mozes nama praviti drustvo ako zelis , kad je vec tvoj dogovor propao. Molim te ostani na momenat sa Anitom , brzo se vracam. Ustao je i napokon nas je ostavio nasamo. Nikolai se mahinalno okrenuo prema meni kao da ce da me ispituje u policijskoj stanici.

- Snajkice reci ti meni sta je ovo ovde.

- Sta , ne razumijem o cemu govoris. Pravila sam se luda , ali ne zadugo.

- Pozoveš mene kad ono Aleksandar se jos pojavi niotkud. Sumnjivo je da Bog kaze. Pogledala sam u stranu i Aleksandar nam je polako prilazio.

- Pa ako Bog tako kaze ti reci svome bratu pa nek ti on razjasni. Nasmijala sam se i mignula mu. Ustala sam , pokupila svoje stvari i brzo sam se nasla tik do Aleksandra.

- Zasto si ustala , zar neces ostati sa mnom i Nikolajem.

- Mislim da Nikolai ostaje sam. Ako imas jos vremena željela bih da odemo negdje u setnju. Dosadio mi je zatvoren prostor. Pravila sam se da sam tako slatka kao mica maca. Zavodljivo sam mu govorila u nadi da ce se Maxim upecati na moj mamac. Izašli smo iz restorana i krenuli u setnju ulicama Moskve. Sve je izgledalo tako čarobno. Najljepsi grad na svijetu , divan dan , divni ljudi. U jednom momentu sam cak zaboravila sa kim sam ovdje. Zeljela sam Maxima, a on mene ocigledno ne. Zar je sve ono zapravo bilo farsa? Jeste. Kao sto je i Aleksandar rekao , lažov i manipulator. Zbog njega sam u par sedmica uništila svoj zivot. Radi cega ? Da bih bila u krevetu covjeka koji nema ni dusu ni osjecanja. Ni sama ne znam zasto sada sve ovo radim. Zelim ga učiniti ljubomornim , a duboko u sebi znam da on zeli da sam tu samo kada njemu treba lutka za iskorištavanje. Zelim li ja zaista sa ovoliko svojih godina vezu u kojoj ce biti uključeni samo seks i netrpeljivost. Sve zbog jebenog ugovora. Zasto sam to sebi jebeno dozvolila. Jebena glupaca.

- Pogledaj , tamo planiram da izgradim dom za nezbrinutu djecu. Stari dom je u katastrofalnom stanju , a oni zaslužuju bolje. Pokazivao mi je rukom na ograđene temelje jedne zgrade. Ovaj covjek zasluzuje mnogo dobrih stvari u zivotu. U istom momentu zazvonio je moje telefon, znala sam ko me zove. Isključila sam ton i nastavila sam da idem za Aleksandrom.

- To je zaista divno. Rijetko ko ko ima toliko novca razmišlja zapravo gdje ga daje. Uglavnom humanitarnost vide kao ulaganje u ugled , površno i bez duse.

- Ja znam kako je nemati podrsku u zivotu. Odrastao sam bez roditelja , uz ujaka koga bas i nije zanimalo sta ce biti sa mnom , vec samo moje nasljedstvo. Bio je veliki kockar i to ga je koštalo zivota. Zato zelim da takva djeca kad vec nemaju nikoga bar zive na dobrom i sigurnom mjestu uz ljude koji ce iskreno brinuti o njima. Zamalo da sam pustila suzu uz njegovu pricu. Takav zivot , a takva iskrenost i dobročinstvo.

- Izvini nisam htjela da ti otvaram ranu. Ja sam odrasla bez majke i ne mogu ni zamisliti kako je tebi bilo samome. Zeljela bih da učestvujem u nekom od tvojih sljedećih projekata , da pomognem u bilo kom smislu. Tek sada sam shvatila da sam cijeli zivot toliko egocentrična. Treba da cijenim bar to sto sam imala oca i brata , zapravo sam imala toliko prilika i udobnosti u zivotu , a takva djeca i gladuju. Nadam se da cu bar neke svoje grijehe oprati ovime sto uradim.

......