U pogrešnim rukama

20. dio

Spremila sam se i sišla sam u prizemlje. Uzela sam ključeve od auta i izašla sam iz kuće. Otišla sam na lokaciju koju mi je doktor Ignjatović poslao. Nalazila sam se ispred jedne veoma ogromne zgrade u kojoj ću se vjerovatno izgubiti.Ušla sam u zgradu i odmah sam pronašla ordinaciju. Čim sam otvorila vrata prijatno me primila jedna medicinska sestra

- Dobar dan,Vi ste Anita Kovačević?

- Da,ja sam.

- Molim Vas uđite ovdje doktor Vas očekuje. Otvorila mi je vrata i tamo me dočekao doktor Ivanovič. U rukama je imao papire koje je pregledao.

- Gospođice Kovačević,dobar dan. Sjednite,evo upravo sada sam primio Vaše nalaze. Sjela sam u fotelju preko puta njega i pažljivo sam slušala njegove riječi.

- Kako mi je moj kolega dojavio,Vi imate Hashimo sindrom i potrebno je ponovo testirati hormone štitne žlijezde jer se niste pridržavali terapije.

- Da,tako je. Potvrdno sam odgovorila dok je on pregledao moje nalaze.

- Molim Vas sjednite ovdje kako bih samo mogao uzeti uzorke za laboratoriju. Nakon što mi je uzeo uzorke popunila sam papira sa privatnim podatcima i otišla sam sa Natashom na kafu.

- Jao,jedva čekam da se porodim. Više mi je dosadilo ovako. Jeste sve to je lijepo,taj proces trudnoće,ali i to dosadi. Meni je termin bio prije pet dana i ništa. Još mi samo treba da ovdje rodim.

- To bi bilo interesantno,ali nadajmo se da se to neće desiti. Nastavile smo svoj razgovor i u jednom trenutku Natasha se savila od bola i stavila je ruku na stomak.

- Anita moraš me odmah odvesti u bolnicu. Mahinalno sam ustala i uhvatila sam je pod ruku. Odvela sam je do auta i odmah samo otišle u bolnicu. Čim smo ušle medicinska sestra ju je odvela u sobu ,a ja sam stajala u čekaonici. Nazvala sam Maxima,objasnila sam mu situaciju i rekla sam mu da što prije dođe. Pola sata nakon našeg razgovora došli su on i Ivan.

- Pa gdje ste vi pobogu bili do sada?

- Ivan je imao intervenciju kod doktora,jedva smo ga vratili.

- Gdje je ona,kada ste došle.. Ivan je redao pitanje za pitanjem i bilo je primjetno da je pogubljen. Letio je kao muva bez glave i nije stajao sa svojim pitanjima.

- Zanemari njega,čak je i dobar kakav je bio kada je Natasha prvi put trebala da rodi. Onesvjestio se koliko je zapitkivao. Maxim mi je šapnuo pazeći da ga Ivan ne primjeti. Utom je izašao doktor sa osmjehom na licu.

- Andrejevič! Nas troje smo se odmah okrenuli i čekali smo šta će doktor reći Ivanu.

- Čestitam,postali ste otac jedne djevojčice i dva prekrasna dječaka.

-Jedan i dva.. Nakon što je ovo izgovorio pao je pred noge doktoru koji nam je rekao da ga stavimo u fotelju u Natshinoj sobi. Maxim je prebacio njegovu ruku oko svoga vrata i unio ga je u sobu. Natasha je umorno ležala u krevetu i tada je ušla medicinska sestra sa tri mala zamotuljka u rukama. Stavila ih je pored Natashe i odmah je napustila sobu. Natasha ih je sa suzama u očima posmatrala i pazila je da ih ne ispusti od radosti. Stala sam pored nje i jedan od dječaka je pružio svoje ruke prema meni.

- Izgleda da neko ima omiljenu tetu. Hajde uzmi ga. Upitno sam je pogledala i uzela sam mali zamotuljak u svoje ruke. Osjećala sam kao da mi je čitav svijet na dlanu,to malo stvorenje u mojim rukama mi je izgledalo kao da nikada ne bi htijelo da ga ispustim iz ruku. Polako sam hodala sa njim u rukama i prišla sam prozoru,svijetlost je padala na njegovo malo i bucmasto lice. Iza sebe sam iznenada osjetila nečiju prisutnost,a uskoro i ruke. Jedna je poklapala moju lijevu ruku,a druga je mazila glavicu malenog dječaka. Naslonio je glavu na moje rame i posmatrao je dijete dok je prstima tapkao po njegovom malom licu.

- Jedva čekam da dobijemo jedno ovakvo čudo. Kako bi mu ti dala ime da je naš? Zatekla me njegova izjava,a još više njegovo pitanje.

- Lazar. Nazvala bih ga Lazar. Osjetila sam takvu nelagodu i malo sam ga pomerila od sebe.

- Da ga vratim Natashi,molim te pomjeri se. Otišla sam do Natashe i stavila sam dječaka u njene ruke. Izmislila sam neku glupost i izašla sam iz sobe,a i iz bolnice. Otišla sam do svoga auta i odmah sam se odvezla kući. Otrčala sam u svoju sobu i pokušala sam zaspati. Popila sam tablete i utonula sam u dubok sam.

Maxim P. O. V.

Odjurila je iz prostorije čim sam joj spomenuo dijete. Nije mi jasno u čemu je problem. Ako je trudna logično da ću već pripremati ime za nasljednika. Možda joj je bilo nezgodno jer nije bila spremna da ikome kaže,a ja sam slučajno saznao. Ni sam više ne znam šta da mislim. Uskoro sam i ja otišao iz bolnice i našao sam se sa Nikolajem i Petrom kako bi zajedno proučili trenutnu situaciju.

- Šta si me trebao?Da te Anita možda nije nogirala? Podrugljivo je rekao na šta sam mu sa zadovoljstvom po prvi put odgovorio.

- Nadaš se da ćeš dobiti tu vikendicu,a za par mjeseci će u njoj trčkarati tvoj bratić. Pogled mu je odmah odletio na Petra koji je zbunjeno gledao u mene.

- Koliko ja znam Ina nije trudna,a zasad imam samo ćerku. Petar je počeo da se brani i Nikolai me odmah udario nogom ispod stola na šta sam skoro jauknuo.

- Ma nije istina. Moj brat?Onaj isti koji je doskora govorio kako su veze bezveze i kako je samo bitno imati reputaciju "posebnog ". Ma jebeš me ako si ti normalan. Sa nevjericom je gledao mene i odmah je naručio bocu najskupljeg vina.

- Da proslavimo. Za budućeg oca i sve što uz to ide. Podigao je čašu i još jednom mi je čestitao. Razgovor je posle otišao u potpuno drugom smijeru,razgovarali smo o poslu. Nakon nekoliko sati smo se razišli i odmah sam otišao kući. Anita mi mora dati odgovore na neka pitanja. Moram iz nje izvući zašto mi nije htjela odmah reći za dijete.

.......

Mišljenja.😊

Sinoć sam napisala ovaj deo i zaboravila sam da objavim.😅
Napišite mi svoja mišljenja i kritike,volim da znam šta vam se sviđa,a šta ne.