U pogrešnim rukama

4 dio

Anita P. O. V.

Dok se nalazimo na nebu iznad Rusije meni se po glavi vrte razne misli. Zašto ovaj gad ispred mene mora biti tako zgodan? Zašto ga ne mogu izbiti iz glave? Zašto mislim o njemu ,a ne o Igoru?

- Stigli smo. Trznula sam se na Maximove riječi. Ustala sam i povukla sam se pored njega. Bilo je veoma čudno jer mi ništa nije dobacio i ćutao je. Možda i nije takav kreten,ne treba suditi knjigu po koricama. Ušli smo u njegov auto i počeo je da vozi u meni nepoznatom smijeru. Odmah sam isključila i pogled sam usmjerila prema prozoru.

- Am Anita izvini,imamo jedan problem. Spustio je telefon i počeo je da mi priča.

- Moj nesposobni asistent je otkazao kuću u kojoj si trebala biti.

- U redu i šta sad. Mrtva hladna sam mu odgovorila kao da mi je rekao nešto sasvim obično.

- I sada ćeš biti kod mene neko vrijeme, bar dok ti ne nađemo pogodnu kuću.

- Da li je to bilo sve,ja bih da spavam. Rekla sam smireno na šta je on samo klimnuo glavom. U samo nekoliko trenutaka sam zaspala.

Budim se u nepoznatoj sobi i ne mogu se sjetiti kako sam dospjela ovdje. Da možda nisam oteta? Pogledom sam razgledala prostoriju sve dok se vrata nisu otvorila. Maxim! Odmah sam skočila i dreknula na njega.

- Šta ja radim ovdje i gdje smo mi to dođavola?! Kreten sigurno će nešto da mi uradi.

- Kod mene si u redu je.Smiri se,rekla si da je u redu. Zašto sada praviš scenu?

- Da li si ti pri čistoj pameti zašto bih ja pristala da idem bilo gdje sa tobom. Počela sam da ga udaram rukama po grudima tako jako da mislim da ga je zaboljelo. U sekundi je uhvatio moje ruke i gurnuo me uz zid. Opet sam sebe dovela u ovu situaciju i tek sam sad shvatila da je on bez majice. Suzdržavao se da me ne povuče na krevet i uradi ono što silno želi. Provokativno sam ga pogledala sa namjerom da ga izludim.

- Razgovaraćemo kada se smiriš. Odmakao se od mene i izašao je iz sobe. Eh moj Maxime ima da te napatim kao Bog đavla,nisi ni svjestan. Požalićeš dan kada si me upoznao.

Maxim P. O. V.

Šta mi je sad bilo? Dobro je da sam na vrijeme izašao inače bi se svašta desilo. Moj plan od jutros perfektno radi.Opaka je,zna šta radi i nije joj žao što me provocira. Malo mi je trebalo da joj uradim svašta,još onaj njen pogled. Ne znam šta mi se dešava ne mogu je izbiti iz glave. Ta smeđa kosa i oči,jaoooo Maxime šta to sebi radiš? Ne smijem sebi dozvoliti tako nešto,ne smijem. Ovo će me proći kad je budem imao,sve su one iste. Nakon hladnog tuša sam se smirio i otišao sam da treniram. Iscjedio sam svu snagu iz sebe ali ne pomaže. Možda sam stvarno poludio,trebam stručnu pomoć,a znam i ko bi to mogao biti.

- Šta ti sad treba,veliki braco? Šta da nećeš možda da postaneš tata? Nikolai me podrugljivo pitao.

- Ne daj Bože, a i ne šali se sa tim stvarima. Kako mu samo ovakve gluposti padaju na pamet?

- Pa šta je onda u pitanju? Nageo se laktovima na koljena i zamišljeno me gledao.

- Znam! Neka te odbila i povrjedila je tvoj veliki ego. Sigurno je pametna čim te odbila. Ja moram da je upoznam. Počeo je nekontrolisano da se smije i podbada.

- Nisi zadovoljio kriterijume,ha? Mogao bi da napišeš knjigu " Veliki pad Maxima Vasilevicha Dimitrijevog". Ovo posljednje me čak i nasmijalo ,a onda me šokirao trenutak koji je uslijedio.

Anita P. O. V.

Nakon što je otišao nisam znala šta više da mislim. Uzela sam papire i pokušala sam što više stvari da zapamtim. Postalo mi je dosadno i sjetila sam se jedne stvari koja će mi popraviti raspoloženje. Obukla sam crnu usku majicu, crne hlače,patike i jaknu. Izašla sam napolje i zaputila sam se u šetnju. Nisam dugo bila ovdje ali sve mi je ostalo u pamćenju. Hodala sam dugo i pokušala sam razbistriti ovu svoju ludu glavu. Kada sam napokon stigla do Crvenog trga čula sam dozivanje svog imena.

- Anitaa! Anita Kovačević da li si to ti?! Natasha,ne mogu da vjerujem da je ovo ona.

- Natasha,ne mogu da vjerujem da si to ti. Zagrlila sam je tako jako da je ostala bez vazduha. Tako mi je popravila dan.

- Ugušićeš nas smiri se. Kako misli "njih". O moj Bože.

- Trudna si. Čestitam.

- Drugi put. Hajdemo u restoran moga brata pa da se islričamo kao ljudi. Uhvatila me pod ruku i ubrzo smo došle do jednog od luksuznijih restorana. Ispričala mi je svaki detalj svoga života,ima sina Alekseja,muža Ivana i sada treba da rodi blizance. Kako je njoj sve lijepo došlo na svoje mjesto.

- Sad ćeš ti da pričaš o sebi,pa nismo se srele od faksa. Nakašljala sam se i počela sam da pričam

- Pa radim sa svojim ocem u njegovoj firmi i trenutno sam ovdje poslovno.

- Ima lijepih rusa, jesi našla nekog" poslovnog partnera"?

Zahihotala se,a mene su prošli trnci na samu pomisao o Maximu.

- Pa ovo mi ne dozvoljava da diram ikoga. Izvukla sam lančić oko svoja vrata na kome se nalazio prsten.

- Ko je nesrećnik da ga odmah upozorim. Zasmijale smo se i nastavile smo o nekim drugim temama. Sve je bilo savršeno dok se nisam susrela sa dva duboka okeana koja su samo čekala da me zapljusnu i povuku na dno. Bio je to on, ovdje ispred mene i ponovo sam osjetila kao da će moje dno postati još dublje.

Vratila sam see.

Ostavite mišljenja.😊❤