U pogrešnim rukama

17 dio

Anita P. O. V.

Natasha i ja smo napokon bile spremne i obije smo izgledale čarobno. U prostoriju je naglo ušlo malo stvorenje brzo trčeći u njene ruke.

- Mama. Jedva je izgovarao dok skakao njoj u zagrljaj.

- Aleksej,dušo vidi,ovo je tvoja teta Anita. Maleni dječak me gledao zadivljeno i pružio je svoje malene ručice prema meni. Natasha ga je prebacila u moje ruke,a ja sam se osjećala tako čudno. Znate kako vam proradi onaj majčinski instinkt kada uzmete malo dijete u ruke.

- Presladak je. Govorila sam dok sam držala plavokosog dječaka u zagrljaju.

- Izgledom podsjeća na Nikolaja,a karakterom je mali Maxim. Pametan je,sve razumije,ali ne govori mnogo,doktori su rekli da je to normalno,ali mene to muči. Bojim se da mu nikada neću moći dati svu pažnju koju bude tražio. Suze su prijetile da joj poteku iz očiju. Rukama je počela da maše ispred lica i brzo se vratila u normalu.

- Kako god bilo da bilo,moramo da krenemo. Sišle smo niz stepenice i Alekseja je preuzela Nadia.

- Dimitri i ja ostajemo kući,a vi se lijepo provedite. Obije nas je zagrlila i poslala napolje. Tamo nas je čekao meni nepoznat čovjek.

- Ivane. Natasha mu je prišla i poljubila ga je. Formalno upoznavanje je počelo tek u autu,a meni su misli bile negdje daleko ,daleko. Nervozno sam vrtila Maximov ključ u rukama i razmišljala sam da li je to bila pametna ideja. Možda sam malo pretjerala.Zapravo,nisam,zaslužio je. Vratila sam ključ u torbicu i pokušala sam razbistriti misli. Uskoro smo stigli na naše odredište i malo me uplašio ambijent. Novinari posvuda,kao lešinari koji čekaju da vas očerupaju. Natsha i Ivan su izašli sa osmjehom i lagano su prolazili dok su se novinari probijali kroz mase samo da bi uhvatili neki pogrešan potez,ali njih dvoje su ostali potpuno smireni. Ja sam bila zaleđena na trenutak ali svjest mi se ubrzo vratila. Izašla sam iz auta i nenamjerno sam pokupila pažnju svih prisutnih. Novinari su postali još glasniji i usresredili su se samo na mene. Ignorisala sam njihova bespotrebna pitanja i pokušala sam da nastavim svoj hod,ali me tada naglo zaustavio jedan od njih.

- Da li je istina da je vaša ljubavna priča sa Igorom Marčanskim gotova i da ste ga uhvatili u nevjerstvu?

- Anita,molim Vas. Da li je istina da ste sada upali u emotivnu vezu sa poznatim ruskim playboyem Maximom Vasilevich? Naglo su me zabljesnuli gomilom pitanja i potpuno bih se izgubila da oko struka nisam osjetila nečiju ruku. To je bio Maxim. Naglo sam se okrenula u njegovom smjeru i njegove oči su bile par trenutaka usredotočene samo na mene.

- Gospodin Dimitrijev i ja imamo čisto poslovan odnos i vjerujem da je to svima sasvim jasno i ja mislim da drugih odgovora više nema. Pojačao je svoj stisak,a ja sam se samo trudila da ne napravim bolnu grimasu. Novinari su se samo nasmješili gledajuću u nas dvoje.

- Sve bitne odgovore ste nam već dali i to više odgovora nego što mislite. Nisam mu ni stigla ništa pdgovoriti već sam se našla povučena u stranu. Uśli smo u zgradu i Maxim me vukao u pogreśnom smjeru,suprotno od balske prostorije.

- Pusti me više. Prestani da me vučeš za sobom kao lutku. Drsko sam mu rekla i otrgnula sam svoju ruku iz njegovog stiska. Otišla sam što dalje od njega,ne smijem mu više biti blizu. Izluđuje me njegova blizina. Uśla sam u ogromnu prostoriju i susrela sam se sa zadivljenim pogledima muškaraca ,a i njihovih pratilja. Trudila sam se da ih što više izbjegnem i kao iz vedra neba pojavila se moja pomoć,moj spas. Nikolai je stajao samo par metara dalje od mene i odmah sam mu prišla.

- Dobro veče Nikolai. Pozdravila sam ga i odmah me zagrlio.

- Anita ljubomoran sam sad. Sve djevojke su fokusirane na tebe,nijedna mi neće ni prići. Šaljivo je rekao i nasmijao je cijelo društvo pored sebe.