U pogrešnim rukama

1 dio.

Maxim P. O. V.

Danas sam bar nakratko prodisao i odmorio se. Danas sam došao iz Rusije u Srbiju,tu malu državu koja ima svoje čari. Nažalost nisam došao zbog zadovoljstva već posla. U pitanju je milionski ugovor sa najvećom pravnom firmom u Srbiji. Sutra treba da idem na sastanak sa tim Bogdanom Kovačević. Nikada ga nisam lično upoznao ali prema svim informacijama o njemu čini se da je brižan porodični čovjek. Sutra u ranu zoru me sve to čeka, a do tad idem u neki klub da se opustim. Večeras će neka od srpkinja pasti na mene, Maxima Vasilevicha Dimitrijevog.

Anita P. O. V.

Julija me izrešetala sa pitanjima, pa brak,pa djeca,pa ovo ,pa ono..
Ubila me. Sada tamo flertuje sa nekim momcima, sam Bog zna sa koliko njih. Ja plešem sama i primjećujem bezobrazne poglede veoma zanimljivih muškaraca ali ja sam zauzeta. Možda sam popila malo previše pa više ni ne mogu odgovarati za svoje postupke. Julija je otišla da "popriča" na spratu sa jednim plavušanom i niko nije tu da me kontroliše. U hodu sam se malo zapetljala i pala bih da me nisu uhvatila dvije snažne ruke. Polako sam podignula glavu da vidim ko je moj spasitelj i odmah se izgubim u dva duboka okeana. Građen je da izgleda kao bog i mislim da bih nastavila da ga odmjeravam da nije prigovorio.

- Da li je sve u redu. U njegovom glasu se čuo taj grubi ruski akcenat.Pitao me zabrinuto,a ja sam se kao opečena maknula od njega i opet izgubila ravnotežu.

- Polako,alkohol izgleda nije za tebe. Ponovo me spasio od pada i nakon njegovih riječi ponovo sam dobila moć govora.

- Uopšte nisam pijana i šta ti kog đavla znaš kako na mene utiče alkohol. Sada tek shvatam da sam možda malo previše drsko izgovorila ovo.

Maxim P. O. V.

Stalno su me cimale neke koje uopšte nisu moj nivo. Nijedna nema tu vatru u sebi da bi mogla da provede noć sa mnom,ruskim playboyem i nedostižnim. Možda bih sada i uzeo neku da nije naišla jedna zgodna smeđokosa,baš dostojna mene. Dok je prolazila pored mene nije mi uputila ni pogled i tada je zamalo pala. Brzo sam je povukao i kada sam joj postavio pitanje samo se odmakla od mene. Nakon njenog drugog teturanja pokušao sam da se našalim,a ona je drsko odbrusila. Mogu da zamislim kakva je kad misli da može da glumi neuhvatljivu.

- Ljepota nije prelazna. Pogledala me svojim smeđim očima i shvatio sam da buljim u nju. Krenuo sam nešto da izgovorim ali tada je zazvonio njen telefon.

- Anita Kovačević,da ja sam. U redu ime,sačekajte samo da zapišem.U redu zapsala sam hvala Vam, prijatno. Da li sam ja ovo dobro čuo, ovo je Anita Kovačević. Zbunjeno sam je gledao i tada me pogledala.

- U redu, a šta ti još uvjek čekaš tu? Pitala je kao logično što je meni dalo pravo da odgovorim.

- Možda tebe. Osjetio sam takav bol na obrazu. Jel ona sada mene ovo ošamarila?

- Ovo je samo upozorenje. Nakon ove rečenice se samo okrenula i otišla. Ova mala koliko god bila odbojna me privlači još više. Ona mora biti moja i hoće uskoro ne zvao se ja Maxim Vasilevich Dimitrijev.

Anita. P. O. V.

Kakve budale hodaju ovim svijetom. On bi mene,pa nisam vreća brašna da možeš da me uzmeš kad god hoćeš. Kunem se Bogom ako mi se opet približi ubiću ga od batina. Može da izgleda kao Zevs ali džaba mu kad je kreten. Uzela sam telefon da pogledam koliko je sati i tada se sjetim da sam prije deset minuta zakazala sastanak u 7 sati ujutro. Jedva sam našla Juliju ,objasnila joj situaciju i otišla sam kući. Pokušala sam polako da se ušuljam i što tiše zatvorim vrata. Igor je već odavno zaspao to primjetim jer je ležao na kauču. Linije lica su mu tako izražene,kosa razbarušena,a te usne tako savršene. Ne Anita ni ne pomišljaj moraš biti odmorna i naspavana za par sati ideš na sastanak.

Jutro je već svanulo,nevoljno ustajem iz kreveta i pripremam se za posao. Nakon što sve završim izađem iz sobe.

- Dobro jutro. Igor je već ustao i spremio nam je kafu.

- Izvini stvarno žurim za pola sata imam stranku. Poljubim ga na blic i izjurim napolje. Pojurila sam u zgradu zvanoj pakao,izvana blještavilo,a iznutra trulež. Uskoro sam se našla u svojoj kancelariji zatrpana papirima, a uskoro imam taj sastanak. Trznuo me moj telefon i odmah sam se javila.

- Anita otkaži sve sastanke i dolazi u moju kancelariju. I samo je poklopio. To vam je moj otac,čovjek koji umjesto ljudi vidi samo pare,a nadam se da će ga jednog dana sve to sustići.

Maxim P. O. V.

Cijelu noć sam razmišljao, kako da uhvatim tu malu drsku djevojku koja me odbila,a mene ni jedna ne odbija. Navešću je da se zaljubi u mene do te mjere da me preklinje da je uzmem. Ja kada hoću nešto to i dobijem,zašto bi ovo bio izuzetak?

- Dobar dan gospodine Vasilevichu,dobro došli.

- Da,mislim da bi bilo dobro da počnemo,ne mislite li tako. Samo se nakašljao i pružio mi neki spisak.

- Ovo su najbolji advokati koje imamo,nadam se da... Prestao sam da ga slušam i tražio sam njeno ime ali ništa,ona nihe na spisku.

- Izvinite ali ovo možete da bacite u kantu za smeće. Pogledao me zbunjeno i tada sam rekao.

- Ja isključivo želim da radim sa Anitom Kovačević.

- Ali ona je budućnost ove firme ne mogu je tek tako... Zaustavio sam ga u pola rečenice jer imam prijedlog koji neće moći odbiti.

- Ako ne budem radio sa njom zaboravite na saradnju. Nije mu trebalo dugo da razmisli i odmah mi je pružio ruku.

- Gospodine Vasilevichu nadam se dobroj saradnji,sada ću da javim svojoj kćerki. Eto tako se sklapaju poslovi u ovom svijetu, a posebno za ovakve ciljeve.